Ако Бошњацима сметају одлуке Републике Српске – нека се изјасне на референдуму!

Вето који су Бошњаци уложили на одржавање референдума у Републици Српској нема смисла, јер он неће одразити само став српског народа, већ свих грађана Српске. У томе је читава поента. Ако Бошњаци који живе у Српској мисле супротно од Срба, могу да изађу на референдум и да то и кажу, наводи за Спутњик политиколог из Бањалуке Војислав Савић.

Заједничка комисија Народне скупштине и Већа народа Републике Српске није постигла сагласност у вези са покретањем поступка заштите виталног националног интереса Бошњака на одлуку о расписивању републичког референдума. Због тога ће о овоме одлучивати Уставни суд Српске.

Савић објашњава да Република Српска, исто као и Федерација, на нивоу заједничких институција има дводомну Скупштину. Постоји Представнички дом на нивоу заједничких органа, а постоји и Дом народа са много већим овлашћењима који на нивоу БиХ има 15 чланова – пет Срба, пет Хрвата и пет Бошњака. Из Републике Српске те чланове делегира Народа Скупштина.
Када је у питању Република Српска, овлашћења Дома народа су много мања него у заједничким органима, али ипак постоје у смислу да се може уложити вето за заштиту виталног националног интереса. У овом случају, објашњава Савић, то су били Бошњаци. Они су уложили вето и сада Уставни суд треба да одлучује да ли је он исправан и валидан или није.

Бошњаци наравно имају право на тај вето, али такође Уставни суд Српске може, што ће се вероватно и десити, да каже да он није валидан и да овај референдум не угрожава право ниједног народа, зато што се тиче свих грађана и сви имају право да кажу да ли су за или против нечега, рекао је Савић за Спутњик.

Зашто је референдум за неке споран

Референдум је најнормалнији инструмент спровођења демократије који постоји, али и последња линија одбране од политичког и правног насиља које се овде спроводи већ дуго времена, истиче наш саговорник.
То што њих само пет или шест одсто живи у Српској други је пар опанака и тема о којој Бошњаци не желе да разговарају. Ми смо суштински подељена земља, само што се и даље одржава та илузија да је ово мешани простор. Ствари на терену су заправо много јасније и већ дуго су рашчишћене.

Савић сматра да ће резултати овог референдума бити исти или слични ономе из 2016. године када се гласало о Дану Републике Српске – излазност је тада била огромна, а српски став јасан.

Разлика је та да овај пут очекујемо још већи одзив јер је много озбиљнија ствар у питању и ради се о дигнитету институција Републике Српске. И тада је 2016. било битно изаћи јер је тада Уставни суд БиХ прекорачио своја овлашћења и покушао да одлучује и стварима које су део овлашћења постојећег Устава.

Глобалистички пипци

Савић констатује да постоји процес који траје од како је почео сукоб у Украјини, а који се одвија сада пред нашим очима, сматра Савић. Ради се о процесу заокруживања политичког простора на који либерални глобалистички Запад још увек има утицај.

Они су у међувремену изгубили своје најважније упориште у Вашингтону, у Белој кући, па се дух глобализма преселио у Брисел и Лондон, одакле ће сигурно покушати да изврши већи утицај овде. То ће чинити путем правосуђа, путем свих својих других инструмента које већ годинама имају утицај на њих, како финансијски, тако и формални и неформални. То није ништа нелогично и то је политичка борба која нам предстоји.

Савић, међутим, не верује да је довољан број људи у јавности Републике Српске алармиран и на прави начин упознат са овиме, те зато и не схватају озбиљност тренутка. Ипак, он се нада да ће овај референдум у позитивном смислу хомогенизовати и јавност и политичаре, како из власти, тако и из опозиције.

Милица Тркља/Спутњик