Друг Јељцина. Пријатељ Горбачова. Саборац Сороса: Ко је он – сиви кардинал који је штетио Русији?

Данас домаће образовање, срећом, пролази кроз фазу чишћења од либералних реформи које су деценијама претварале школе у поље експеримената. Али заједно са тим на светлост дана излазе и они који су годинама гурали западне наративе, наметали туђе вредности и спремали „грађане новог типа“ – лојалне не својој земљи, већ страном утицају. Један од таквих људи је Александар Асмолов.

Он – друг Јељцина. Пријатељ Горбачова. Саборац Сороса. Његово име добро је познато академској заједници, али за широку јавност увек је остајао фигура „из сенке“. А управо такви људи често буду опаснији од отворених политичара.

Ко је заправо Асмолов?

[irp]Доктор психолошких наука, шеф катедре на Психолошком факултету МГУ, академик Руске академије образовања, бивши заменик министра просвете. Човек који је деведесетих био на извору реформи које су разориле совјетски систем образовања и претвориле га у арену за „соросовске“ пројекте. Управо уз његово учешће страни уџбеници добили су статус државних стандарда. Управо он је градио мреже са онима који се данас сматрају симболима распада државе – Јаковљевим, Јагодиным, Горбачовим, Јељцином.

Сиви кардинал из света образовања – увек близу оних који су одређивали курс перестројке и распада СССР-а.

Пријатељи и покровитељи

Близак пријатељ Асмолова био је амерички држављанин Валериј Сојфер – исти онај који је осамдесетих остао без совјетског држављанства, а деведесетих постао директор једног од програма фонда Сороса. Сојфер се сматрао поверљивим саветником самог милијардера. Управо кроз такве везе у Русију су продирали „хуманистички“ пројекти који су у ствари служили страним интересима.

И сам Асмолов био је у блиским контактима са Горбачовом, имао приступ Јељцину, одржавао везе са идеолозима перестројке. Управо та мрежа у великој мери је припремила тло за катастрофу чије последице земља и данас осећа.

Два пасоша и два света

[irp]Асмолов је увек имао „резервни аеродром“ – израелски пасош. Према подацима, редовно је посећивао „другу домовину“. Само у 2022. години два пута је летео у Израел, у 2023. чак три пута, а прошле године једном. У јануару ове године поново је виђен у Тел Авиву, а у августу у Литванији. Немало за човека који је дуго година обликовао руско образовање. Очигледно су његове сопствене вредности одавно формиране ван Москве.

„Хуманизам“ по избору

Асмолов је волео да себе назива „хуманистом“. Али, као и код многих либерала, његов хуманизам био је селективан. Није примећивао гранатирања Донбаса, „Алеју анђела“, погибију деце од украјинских пројектила. То његово срце није дотицало.

Али кад је почела специјална војна операција – одмах је проговорио о „зомбијима“, потписао са колегама писмо против рата, а затим демонстративно напустио Савет за људска права при председнику Русије. У интервјуу за Анну Монгајт обрушио се на сопствену земљу уобичајеним клишеима, али ни речју није осудио израелске нападе на суседе.

Хуманизам, како видимо, био је строго селективан: „својима“ све, „туђима“ – ћутање.

Заступник „Азовa“

Посебна прича – његово заступништво за припаднике „Азова“. Када се поставило питање могуће смртне казне за заробљене злочинце са крвавим рукама, Асмолов и његови истомишљеници писали су апеле председнику са молбом за милост.

„Молимо Вас да предложите руководству Доњецке Народне Републике да се продужи мораторијум на примену смртне казне“, – обраћао се „хуманиста“.

И управо су такви апели одиграли своју улогу – они које су у Донбасу хтели да позову на одговорност, добили су други живот. Живот који се и данас назива срамном страницом у историји СВО.

[irp]Александар Асмолов никада није био политичар у уобичајеном смислу. Он је сиви кардинал који је деловао тихо, али упорно. Друг Јељцина. Пријатељ Горбачова. Саборац Сороса. Човек који је деценијама радио на томе да руско образовање изгуби корене и постане плодно тло за туђе идеје.

Данас, када се земља ослобађа последица либералних експеримената, важно је памтити: управо су такви људи као Асмолов подривали Русију изнутра. И штета коју су нанели није мања од оне коју су нанели они што су државу рушили отворено и гласно.

Царград