Егзодус Срба из Возуће – 10. септембра обележавање

Десетог септембра обиљежава се 30 година од масовног егзодуса и страдања Срба из Возуће у општини Завидовићи.

Иако расељени на све четири стране свијета, Возућани не препуштају забораву своје погинуле и нестале.

Пјешачиће стазама егзодуса 22 километра и присјетити се свих који су дали живот за слободу, и оних за којима се још трага.

Возућани тих ратних година нису имали дилеме – бранити и одбранити вјековна огњишта. Раденко Ђурић каже да је то било питање опстанка.

„Из разлога што смо у Другом свјетском рату тамо страдали, убијено преко 2.500 становника и наша генерација није хтјела себи да дозволи да се историја понови“ – каже Ђурић.

Као једина непокорена, у окружењу одакле су Срби протјерани, Возућа се покушавала одржати. Све до кобног 10. септембра 1995. Српске положаје напале су бројчано надмоћније муслиманске снаге Другог и Трећег корпуса и одред „Ел муџахедин“. Помогао је и НАТО, бомбардовањем стратешких тачака. Спаљено је 30 српских села и протјерано 1.920 српских породица. Погинуло је 459 људи. Још се трага за 129 несталих. Миленко Лазић оца тражи пуних 30 година.

„Добио сам информацију од једног човјека који је тада био у Армији БиХ да га је видио заробљеног код неке групе муџахедина. 2000. године су ме позвали из Хашког трибунала, дао име човјека, број телефона и рекао да је он вољан да свједочи. Међутим, ја тог човјека још увијек виђам, никад га нико од њих није позвао“ – каже Лазић.

Међу заробљеницима који су преживјели логоре су и три жене.

За злочине над Србима осуђен је ратни командант тзв. Армије БиХ Расим Делић, док је Сакиб Махмуљин да би избјегао затворску капну, побјегао у Турску. За остале злочинце казне нема. Возућана данас има свугдје, само не у Возући. Тамо одлазе за вјерске празнике и на пјешачење стазама егзодуса, када се присјећају страдања и својих погинулих и несталих. Тако ће и овог 10.септембра – стазама којима су заувијек отишли из својих домова.

РТРС