СТАМЕНКОВИЋ И ДОЛОВАЦ ПАЛИ НА КОЛЕНА! После краха у ВСТ сада моле странце!

Након што су доживели озбиљан пораз у Високом савету тужилаштва, где ниједан кандидат из њихове мреже није прошао селекцију, Загорка Доловац и Бранко Стаменковић очигледно покушавају да изгубљени утицај надокнаде, али не кроз промену или резултат, већ кроз спољну подршку, овај пут из редова ОЕБС-а.

Са одласком америчком амбасадора Кристофера Хила, Доловац је изгубила ослонац у лику америчког тужиоца Дејвида Џенингса,  и како наводе добро упознати извори из тужилаштва, подршку дела европске администрације. Према наводима појединих медија,  Доловац се већ састајала са одлазећим шефом Делегације ЕУ у Србији, Емануелом Жиофреом, тражећи политичку асистенцију и укључење европских структура у правосудне процесе. Сада, неколико недеља касније, исти образац се понавља,  овог пута са вршитељком функције шефа Мисије ОЕБС, Каролином Хидеа.

Званично, састанак је одржан због „сарадње у борби против корупције, прања новца и заштите људских права“. Неслужбено, како јављају наши извори, то је још један маневар како би се спасио паралелни тужилачки систем  унутар правосуђа, уз подршку организација познатих по проевропској, невладиној агенди и селективном приступу питањима правде и слободе медија.

Борци против корупције? Случај „надстрешница“ све говори

Кад Доловац, Стаменковић и Ненадић, али и други гласоноговорници из правосуђа,  говоре о борби против корупције, јавност се с правом пита, како то да се ниједан од кључних актера из случаја урушавања надстрешнице није нашао под ударом закона? Зашто је случај обезвређен и уручен тужиоцима који управљају током истраге по потреби странаца? Селективна правда, заштита политички подобних и заташкавање,  то су једина досадашња „достигнућа“ тима који сада тражи помоћ.

Подршка ОЕБС-а, која је на састанку потврђена, само је наставак линије коју су раније држали УСАИД, поједини амбасадори и невладин сектор,  јачање кадрова који раде по интересима Брисела, а не Србије. Ако се подршка своди на охрабривање политички обојеног тужилаштва које је изгубило институционални легитимитет, јасно је о каквој „владавини права“ се заправо ради.