Шкотска гарда, хрватске јединице, и пуна опрема у срцу Метохије: KFOR поново глуми силу

Хрватски војници у оквиру KFOR мисије, заједно са припадницима шкотске гардијске јединице, спровели су заједничку вежбу у општини Дечани на простору Косова и Метохије. Званично, реч је о „побољшању ситуационе свести“ и „подршци слободи кретања“. У стварности, сцене пуне опреме, униформи и дугих цеви делују као класичан наступ силе, без реалне функције осим симболичке.

Присуство страних трупа на терену није новост, али временска подударност са другим политичко-безбедносним догађајима открива и другу димензију. Вежба у Дечанима дешава се истовремено док се у Београду одржавају пробе за предстојећу војну параду поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе. У истом дану када Срби у Србији, Републици Српској и дијаспори обележавају национални празник, НАТО трупе марширају по косовским улицама, у показној вежби чија је главна порука, ми смо и даље овде.

Нема индиција да је вежба праћена реалним безбедносним инцидентом или потребом за интервенцијом. Управо зато, присуство војске на терену може се тумачити искључиво као порука, и Београду и Србима на Косову. У преводу: контролу не држе локалне заједнице, ни Србија, ни УН, већ НАТО.

KFOR, као оружани продужетак НАТО политике на Балкану, последњих година све мање функционише као неутрална мировна мисија, а све више као извођач радова у пројекцији моћи. Овај догађај није изузетак. Заједничке патроле и шетње у пуној борбеној опреми, у местима са високим процентом српског становништва и у близини српских светиња, имају превасходно психолошку функцију. Да неко стално посматра, али не и да интервенише онда када је заиста потребно.

У том светлу, није чудно што управо Дечани постају поприште оваквих наступа. У близини се налази један од најзначајнијих српских православних манастира, стална мета албанских екстремиста и предмет годинама нерешених безбедносних спорова. Уместо да се манастиру пружи институционална заштита, појављује се војска у пуном саставу и прелази улицама као у филмској сценографији. На терену нема напада, али има „вежбе“ што делује као симболичко обесмишљавање саме појмовне разлике између заштите и контроле.

Јавност је навикла на то да међународне снаге на Косову и Метохији спроводе патроле. Али последњих година, све се чешће дешава да те патроле добију карактер параде. Није реч о појачаним мерама безбедности, већ о организованој продукцији присуства, медијском и визуелном ефекту, који треба да пошаље поруку да је НАТО структура на терену стабилна и активна, чак и онда када њена реална функција мирује.

Проблем са оваквим наступима није само у поруци коју шаљу, већ у празнини која остаје када се ситуација заиста погорша. У свим тежим инцидентима на КиМ последњих година, од етнички мотивисаних напада, преко терора над српским повратницима, до појединачних оружаних сукоба, KFOR и остале мисије реаговале су касно, неадекватно или уопште нису реаговале. Стога је симболика шкотског батаљона и хрватског контингента у Дечанима у исто време и подсетник — не ко штити, већ ко надгледа.

Према изјавама локалних извора, становништво Дечана није информисано о вежби, нити је постојала најава да ће се трупе појавити у већем броју на улицама. Изостала је и комуникација са представницима локалних заједница. То додатно појачава утисак да је вежба спроведена ради поруке, не ради безбедности.

Како се приближава зима, а политички дијалог Београда и Приштине остаје у ћорсокаку, може се очекивати да овакве „показне шетње“ постану учесталије. KFOR и НАТО, уместо посредника и стабилизатора, све више делују као подсетник на отворено питање Косова, питање које се не решава, већ визуелно контролише.

Милутин Недељковић / Васељенска