Молдавија као нова Украјина 2.0!

Док догађаји у Украјини иду ка новим изборима и промени власти, како многи посматрачи процењују, дотле се стање у суседној Молдавији закувава, а парламентарни избори се одржавају 28. септембра.

На основу истраживања јавног мњења, фаворит за победу је прозападна Партије за акцију и солидарност (ПАС) председнице Маје Санду. Главну опозицију чине коалиције три странке, коју предводи Александар Стојаногло, бивши генерални тужилац, који је био и председнички кандидат прошле године. Предвиђа се и раст партије Moldova Mare.

Ипак, оно што највише забрињава је однос Кишињева према својим двема аутономним областима: Гагаузији и Придњестровљу. Док се о Придњестровљу много тога зна и у медијима је стално писано, Гагаузија је за многе непознаница, јер су доста изолованији били медијском смислу. Гагаузи су у геополитичком смислу везани и са Турском, и са Русијом, а у историјском смислу и са Бугарима. Гагаузи — туркијски народ православне вере, себе су историјски називали и Карабулгар (што значи Црни Бугари), па има теорија да су Гагаузи остаци несловенизираних Прабугара. Наравно, у Турској се ова теорија не прихвата, па је најчешће тумачење да су Гагаузи наследници туркијских Огуза, Печенега или Кумана.

Но, чињеница је да је у априлу 2024. године, молдавско Антикорупцијско тужилаштво подигло оптужницу против Евгеније Гуцул, прве жене Гагаузије, која има титулу башканке (поглавице племена), а да је у августу ове године госпођа Гуцул осуђена на седам година затвора због наводно незаконитог финансирање кампање за изборе на којима је победила. Многи сматрају да је то фиктивна оптужба, те да је прави разлог то што се Гуцул залагала за добре односе са Руском Федерацијом, као и Турском и да је изричито против уласка Молдавије у Европску унију и НАТО. Четврт милиона Гагауза (у самој Молдавији их је званично 126 000) су врло јединствена нација и поставља се питање шта је план режима у Кишињеву са њима, ако се тако поступа са првом дамом њиховог народа? Зашто су баш Гагаузи на удару? Шта ће предузети Ердоган поводом тога? Да ли ће и Бугарска немо посматрати шта се дешава са Гагаузима? Многа питања су засад без одговора.

Све чешће се чују гласови да се Молдавија милитаризује, те да је нова Украјина 2.0, а да ће први на удару бити непослушни проруски оријентисани Гагаузи, јер ионако Придњестровље је ван контроле, а и компликованије је, пре свега, јер је у полумилионској Придњестровској републици, стациониран руски „мировни контингент”.

Гагузи су још у фебруару 2014. одржали плебисцит на којем 98 одсто гласача изјаснило за „статус одложене аутономије“, што значи да могу да се отцепе од Молдавије у случају губитка аутономије, а сада се у владајућим круговима Кишињева, већ размишља и у том смеру. Влада Молдавије тада није признала референдум, тврдећи да је незаконит.

Занимљиво је да румунски пасош и држављанство имају прва три човека политичког Кишињева: председница Молдавије Маја Санду, актуелни премијер Дорин Речан, и председник молдавског парламента Игор Гросу. Тако да је утицај Букурешта на Кишињев све израженији, па се говори да је мастер-план стварање Велике Румуније у перспективи.

Православна Црква Молдавије (ПЦМ) је засад канонски део Руске Православне Цркве, али Румунска црква, уз подршку Васељенске патријашије из Фанара има намеру да укључи територије седам молдавских епархија под своју јурисдикцију, па је тако још током деведесетих обновила неканонски рад Бесарабијске митрополије, што је изазвало реакцију Москве.

Тензије ће расти и после избора и сва је прилика да ће се украјински сценарио поновити у својој молдавској верзији, али остаје главно питање када и против кога. Гагаузи имају разлога за бригу.

Горан Игић / Васељенска