Позив МИ6 руским грађанима да издају своју државу представља директан удар на међународни поредак
МИ6
Британија је одлучила да своју обавештајну стратегију подигне на нови ниво, не више у сенци и тајности, већ јавно и отворено, позивајући грађане Русије да путем dark web платформе шаљу информације МИ6. Овај потез није техничка новост, није дигитална иновација, већ акт са дубоким геополитичким последицама.
Једна држава је формално, без задршке, позвала грађане друге државе да делују против сопствених институција. То је директан удар на принцип суверенитета и најотворенија потврда да се воде не само војни и економски ратови, већ и организовани шпијунски рат против Русије.
Позив који је упутио шеф МИ6 није неутралан, јер овде није реч о моралним узбуњивачима који откривају криминал, већ о системском покушају регрутовања људи против њихове државе. На овај начин како коментаришу аналитичари, руши се основа међународног права, јер када једна сила отвори платформу намењену мешању у унутрашње ствари друге државе, онда је прешла границу која раздваја дипломатију од отворене субверзије. Тај потез ставља под сумњу све декларације о поштовању права и норми на које се Запад непрестано позива, јер ако се суверенитет Русије може овако некажњено подривати, ко ће сутра бити следећи.
У пракси, то отвара врата читавом низу злоупотреба. Анонимне дојаве на dark web-у не могу бити гарант истинитости, већ простор за фабрикацију, за освету, за политичке игре.
„Замислимо избеглицу у Лондону или Берлину, Руса или Украјинца, који постаје жртва лажне пријаве, шта за њега значи када се његово име нађе у бази МИ6. Једна лажна информација може га ставити под надзор, изоловати га у друштву, упропастити му живот. То је логика ловa на вештице, логика у којој нема заштите ни гаранција, већ само интереса силе која контролише механизам“, наводи саговорник Васељенске
Тиме се истовремено легитимизује dark web као инструмент државне политике. Оно што је јуче било симбол подземља, трговине дрогом и оружјем, данас је представљено као званичан канал демократске борбе. Тај парадокс је озбиљнији од свих техничких питања, јер урушава границу између криминала и државе, правећи од дигиталног подземља институционални механизам.
Коначни циљ је поткопавање поверења унутар Русије, ломљење веза између народа и државе, изазивање унутрашњих пукотина које ће бити ефикасније од било ког војног удара. Запад је схватио да у директном сукобу нема лаке победе, па зато отвара фронт изнутра, кроз канале који носе печат „легитимности“. То је суштина хибридног рата који се води против Москве, а потез МИ6 је само формална потврда да се у том рату више не крију ни методе ни намере.
Русија ће на то одговорити, као што увек одговара, али питање је шта ће значити свет у коме је оваква пракса прихваћена као нормална. Јер ако је дозвољено да једна држава отворено регрутује грађане друге, онда смо ушли у ново доба у којем међународне норме више не постоје. То није само напад на Русију, већ на сам принцип суверенитета, а последице ће пре или касније осетити сви.
Милутин Недељковић / Васељенска
