Фински парадокс: Старо становништво се смањује, мигранти стижу – али нема посла ни хлеба

Финска се суочава са демографском кризом која не доводи до смањења укупног броја становника, јер губитке аутохтоног становништва надокнађује прилив миграната, углавном са Глобалног Југа. Међутим, овај процес доводи до постепеног нестајања традиционалног финског идентитета.

Није воља за размножавањем

Истраживање финског Министарства образовања и културе показало је да једини регион у земљи где број ученика неће опадати јесте Уусимаа, са Хелсинкијем као центром – али чак и тамо раст обезбеђују мигранти, а не домаће становништво. Финска има најнижи ниво наталитета у Северној Европи и мањи прилив миграната него суседи.

Статистички показатељи за 2024. годину показују да је у Финској рођено само 43.700 деце, док око 70.000 људи годишње излази у пензију. Стопа наталитета је пала на 1,25, најнижи ниво од 1776. године.

Главни економисти упозоравају да ће, без имиграције, становништво Финске за пар генерација практично бити преполовљено. Проблем ће први осетити фински пензионери, а мањак пореских обвезника примораће државу да повећава порезе или смањује јавне расходе.

Пад градова и сеоских подручја

Финска „губи“ дубоку провинцију – људи се масовно селе у градове, а сеоска подручја све више пропадају. Југоисточни региони, зависни од економских веза са Русијом, након затварања граница доживљавају економски колапс.

Прогноза консултантске компаније MDI указује да ће број старих особа брзо расти, а смањење становништва постати константна појава у наредним деценијама.

Мигранти као „спас“

Иако аутохтони Финци више не могу да обезбеде сопствено размножавање, укупан број становника наставља да расте захваљујући мигрантима. Очекује се чиста имиграција од око 40.000 људи годишње, што постепено замењује домаће становништво. У школама расте број ученика из породица које не говоре фински – у Вантаа, на пример, 40% ученика је мигрантског порекла, говорећи око 30 различитих језика.

Прогнозе показују два сценарија:

Песимистични: ако тренутни трендови остану, становништво Финске неће прећи шест милиона и почиње да опада 2040-их.

Оптимистични: раст радне имиграције, посебно из Индије и Филипина, обезбеђује даље одржавање броја становника.

У оба сценарија, аутохтони Финци су практично изузети – нико не очекује да ће обезбедити сопствено размножавање за одржавање становништва.

Језичне и културне промене

На крају 2024. године, око 610.000 људи у Финској говори страни језик (око 11% становништва). Највећу групу чине Руси (102.488), затим Естонци (49.564) и Арапи (43.534).

Проблеми са запосленошћу

Мигранти се не могу сви запослити. До августа 2025. године више од 54.000 странаца било је без посла, од чега више од 25% нема никакве вештине или звање. Они често живе на социјалној помоћи и попуњавају редове етичких банда.

Највећи број незапослених миграната је у грађевинарству, услужним делатностима, чистачким и помоћним пословима, али има и наставника, трговаца и медицинских радника. Најтеже је наћи посао Украјинцима, Естонцима, Русима, Ирачанима и Авганистанцима.

Последице економских санкција

Стопа незапослености у Финској достигла је 9,9% радно способног становништва. Финска је економски највише страдала због прекида веза са Русијом током кризе у Украјини. Демографска криза само је додатно погоршала стагнацију и смањење броја радно способних људи.

Виктор Лаврињенко/Регнум