Рођење Пресвете Богородице: лекција вере и стрпљења за савремене породице

Праведни Јоаким и Ана – пример стрпљења и непоколебиве вере у Промисао Божији.

Пример светих супружника Јоакима и Ане учи данашње хришћане како се у невољама чува трпљење, непоколебива вера и истинска породична љубав.

Ових дана Црква прославља Рођење Пресвете Богородице. Овај празник отвара круг дванаест великих Господњих и Богородичиних празника и сведочи да Господ никада не оставља онога који Му се потпуно повери. Најјаснији пример за то су праведни Јоаким и Ана.

„Величамо Те, Пресвета Дево, и поштујемо свете родитеље Твоје“, поје Црква пред иконом Рођења Пресвете Богородице. Мајка Божија се рађа како би молитвом и целомудријем припремила пут Рођењу Богочовека, а самим тим и нама отворила врата вечног живота.

Иако се у Јеванђељима не помиње сам догађај Њеног рођења, он је дубоко урезан у црквено предање и побожност. У свет је дошла тихо, готово неприметно, девојчица Марија – дуго очекивано и молитвама измољено чедо.

Испитивање бездетношћу и пример Јоакима и Ане

Родитељи Богородице дуго нису имали деце. У јудејском друштву то је значило да је породица кажњена од Бога због греха. За побожне и угледне супружнике то је било велико искушење, али и испит вере.

Данас, на жалост, у многим браковима бездетност често доводи до развода. Али ако је брак заснован на истинској љубави, поштовању и заједничкој вери у Христа, он може издржати и најтежа искушења. Управо такви су били Јоаким и Ана.

Они су дуго молили Бога за потомство и веровали да ће Господ у Своје време испунити њихове молитве. Када им је даровао кћерку, они су своје обећање испунили и посветили је Богу. Зато им је Господ подарио не само породичну радост, него и величанствену част да буду родитељи Оне која ће постати Мајка Спаситеља.

Рођење Богородице као исцељење од духовне неплодности

У богослужбеним песмама празника често се молимо да нас молитве Пресвете и Њених родитеља исцеле од духовне неплодности – када нам је срце хладно за молитву, када не чинимо добра дела и када нам је ближњи равнодушан.

Лек против тог стања јесу врлине смирења, чистоте, незлобивости и љубави према Богу. Управо њима су били украшени Јоаким и Ана, и управо такве дарове су пренели на своју кћерку.

Марија је постала одраз вере и чистоте својих родитеља. Да није поверовала речима Анђела, не би могла постати „Сасуд Духа Светога“ и „Небеска Двер“ кроз коју је Христос ушао у свет.

Празник породичне љубави

Рођење Пресвете Богородице је празник породичне љубави и вере. Радостан је био за праведне родитеље Њене, а радостан треба да буде и за свакога од нас.

Само ако у нашим породицама буде владао дух молитве, стрпљења и жртвене љубави, бићемо у стању да доживимо пуноћу породичне радости и да је пренесемо на своју децу.

Нека овај празник подсети све нас да је истинска срећа у заједништву и љубави – онда ће и наш свет засијати светлошћу Божијег присуства.

СПЖ