Ирански председник потреса јавност: Женама припада избор о хиџабу, а свету шаље упозорење – „Не тражимо рат, али ћемо одговорити!“

Ирански председник Масуд Пезешкијан направио је искорак који је мало ко очекивао. У интервјуу за америчке медије изговорио је реченицу која ће, без сумње, одјекнути и унутар Ирана и широм света: жене имају право да саме одлуче хоће ли носити хиџаб. Подсетио је на трагичан случај Махсе Амини, младе жене чија је смрт 2022. године након привођења због „неприкладног облачења“ потресла читаву земљу. „То није смело да се деси“, рекао је Пезешкијан, не кријући критику на рачун институција које су, уместо да чувају људе, постале симбол присиле.

Ипак, није се зауставио на томе. Са дозом искрености рекао је да његове председничке надлежности нису довољне да зауставе полицију и снаге безбедности које спроводе хапшења. Ипак, додао је и нешто што ретко чујемо од званичника тог ранга: „Људска бића имају право да бирају.“ Та једноставна реченица, у земљи која се годинама бори са унутрашњим поделама и протестима, звучи снажније од многих политичких говора.

Није избегавао ни питање нуклеарног програма. Док западни медији показују сателитске снимке који, како тврде, откривају радове на новим тунелима у близини Натанза, он одговара позивом на транспарентност: „Дођите и видите. Инспектори ИАЕА су добродошли.“ Поновио је и позицију највишег верског вође, ајатолаха Алија Хамнеија, да је нуклеарно оружје „харам“, грех и забрањено у исламу.

Али, истовремено, Пезешкијан није желео да остави недоумицу: ако Иран буде нападнут, одговор ће бити жесток. Упозорио је да неодговорне одлуке, попут оних које доноси Доналд Трамп, могу распламсати регион. „Не тражимо рат, али нећемо ни дозволити да нас униште“, поручио је.

Своју личну причу уплетео је у политичку поруку. Током недавног 12-дневног рата са Израелом и сам је био повређен, али о томе говори уз осмех, као да жели да каже да је то ситница у односу на оно што је његов народ поднео. „Живели смо своје животе, не плашимо се смрти и мучеништва“, додао је.

Оно што је посебно занимљиво јесте тон којим је све ово изговорио. Није звучао као човек који само понавља званичне пароле, већ као неко ко, иако ограничен институцијама и притисцима, покушава да унесе нешто ново у иранску политику. С једне стране – да ублажи ригидност система у питању хиџаба. С друге, да пошаље јасну поруку да Иран неће дозволити да му други диктирају услове.

Између те две крајности, између личног и државничког, стоји председник који жели да докаже да Иран није само „земља санкција и конфликата“, већ и место у ком се борба за избор, достојанство и поштовање и даље води.

Васељенска