„Суседи 25“ – више од војне вежбе! Почетак новог савезништва у борби против геополитичке изолације Србије

У тренутку када се простор Балкана све више обликује као поприште супротстављених геополитичких игара и када се поново активирају механизми који имају за циљ да српски државни и национални интерес сведу на безначајну величину у регионалним оквирима, Србија је коначно почела да одговара не декларацијама и дипломатским гестовима, већ системски и промишљено, градећи сопствене савезе и инструменте одвраћања.

У том смислу, заједничке војне вежбе „Суседи 25“ које су ових дана отпочеле на полигонима „Пасуљанске ливаде“ у сарадњи са Мађарском, не треба посматрати као изоловану епизоду војне сарадње, већ као елемент процеса који има за циљ стварање новог безбедносног и политичког амбијента у којем Србија више неће бити пасивни објекат туђих стратегија, већ активан субјект са сопственом визијом и капацитетом за њено остварење.

Та визија подразумева да држава, уместо да стално реагује на спољне притиске, почне да их антиципира и обликује сопствене одговоре. Последњих неколико година, на Балкану је убрзано расло војно-политичко повезивање држава које су Србији традиционално непријатељски настројене или отворено делују у складу са интересима који су супротстављени српским.

Довољно је подсетити на два новоформирана војна блока, први између Албаније, самопроглашеног „Косова“ и Хрватске, и други који су закључиле Хрватска и Словенија, као и на интензивирање присуства НАТО трупа у пограничним зонама и све учесталије маневре у непосредном окружењу Србије. Сви ови процеси имају заједнички именитељ: постепено стварање обруча којим би се Србија геостратешки изоловала и ставила у позицију трајног дефанзивног реаговања.

Одговор на такву политику не може бити дипломатска нота или изјава за медије. Он мора бити структурни, дугорочан и одржив. Баш ту на сцену ступа нова фаза сарадње са Мађарском, која је у априлу ове године добила формалну потврду у виду свеобухватног споразума о одбрамбеној сарадњи и заједничког плана који предвиђа чак 79 активности, од заједничких вежби и обука до развоја наоружања и војнотехничке размене.

Сарадња са Мађарском има неколико нивоа. Први и најочигледнији јесте војни, који подразумева не само заједничке маневре и обуке већ и конкретну размену опреме и технологија. Србија је већ набавила оклопне транспортере БТР-80А из Мађарске, а у фокусу интересовања су и модерна борбена возила Lynx KF-51, док се са српске стране у Мађарску испоручује муниција калибра 7,62 мм и планира продаја борбених возила 8×8 произведених у домаћој одбрамбеној индустрији. Оваква врста сарадње представља квалитативан искорак у односу на класичне војне односе и полако гради темељ за стратешко партнерство које се не заснива само на политичкој вољи, већ и на конкретним интересима и међузависности.

Други, можда и важнији ниво сарадње, јесте политички. Мађарска је једна од ретких чланица Европске уније која у континуитету показује разумевање за српске позиције и не оклева да их јавно подржи, било у питању статус Косова и Метохије, било питања миграција, енергетике или однос према Русији. Управо зато ова сарадња има и симболички значај, односно да Србија није изолована и да постоји могућност формирања нових безбедносних и политичких оса које не морају нужно следити линију Брисела или Вашингтона.

Наравно, овај процес је тек на почетку и његови ефекти неће бити видљиви преко ноћи. Али сам његов почетак представља прекретницу, Србија више није држава која чека исход туђих одлука, већ држава која ствара услове да те одлуке не могу бити донете без ње. У време када је Балкан поново постао линија фронта између различитих интереса и концепција, такав приступ није избор,  он је нужност.

Никола Вуксановић / Васељенска