Да ли је у Молдавији заиста „спашена“ демократија или је само угушена опозиција?

После парламентарних избора у Молдавији Брисел и Кишињев славе. Прозападна партија „Дејство и солидарност“ (PAS) председнице Маје Санду освојила је скоро половину гласова и задржала апсолутну већину. Европски званичници одмах су се огласили. Урсула фон дер Лајен говорила је о „Европи, демократији и слободи“, а пољски премијер Доналд Туск отишао је корак даље, тврдећи да је „демократија спашена“ и да је заустављен „руски утицај“.

Али поставља се питање шта је у Молдавији заиста спашено? И од кога?

Током читаве кампање главни аргумент власти био је Русија. Опозиција је добила етикету „проруске“, а избори су представљени као борба између Европске уније и „повратка у орбиту Москве“. Тако су и „Патриотски блок“ и „Альтернатива“ проглашени непожељнима, иако су заједно освојили више од 30% гласова.

Истовремено, владајућа странка је користила мере које тешко да могу да се назову демократским. Две опозиционе партије забрањене су само два дана пред изборе, уз образложење о „незаконитом финансирању“. Десетине људи ухапшено је због наводног „обучавања у Србији за подстицање немира“. На дан избора власти су оптужиле Русију да је „минирала“ бирачка места у Европској унији. Докази? Сумњиви, недоречени или никада презентовани.

Опозициони гласачи из Придњестровља такође су се жалили да су имали потешкоће да стигну до биралишта. Али о томе се у Бриселу није много говорило.

Истрага западних медија није открила ниједан убедљив доказ о „масовном руском мешању“. Причало се о плаћеним објавама на друштвеним мрежама, али ништа што би суштински могло да објасни победу PAS-а. Уосталом, странка Маје Санду би и без „страха од Москве“ имала довољно подршке за победу.

Оно што забрињава није резултат избора, већ метод. Молдавија се представља као земља која корача у Европу, али у пракси се опозиција третира као непријатељ, медијска сцена је ускраћена за праву расправу, а гласови који нису „проевропски“ унапред се стигматизују.

Док Брисел аплаудира и обећава убрзано приближавање ЕУ, многи у Молдавији се питају где је ту демократија ако избори значе само један могући избор?

Молдавија је мала земља, између Румуније и Украјине, без излаза на море, али са дубоким поделама у друштву. Та стварност се не може свести на црно-бели наратив „Европа или Москва“. Народ жели бољи живот, мање корупције и више прилика. Уместо тога, добија политичке сукобе и стално плашење „руским утицајем“.

И док се у Бриселу говори о победи демократије, стварно питање остаје без одговора: да ли је у Молдавији демократија спашена, или је у име Европе жртвована?

Васељенска