Вјоса о „агресији Србије“, а њена власт пуца на децу и скрнави гробове – Петковић: „Сиктер, Вјоса!“
Вјоса Османи EPA/TOMS KALNINS
Председница такозваног Косова Вјоса Османи искористила је Самит Европске политичке заједнице у Копенхагену да поново изнесе низ неистина на рачун Србије и председника Александра Вучића. У свом уобичајеном пропагандном наступу, Османи је Србију прогласила „руским проксијем“, док је Београд упоредила са Москвом и оптужила га за „агресију“.
Међутим, управо режим Османи и Аљбина Куртија годинама спроводи насиље над Србима: пуцали су на мирне људе на северу, забранили српске симболе, хапсили политичке представнике, скрнавили православна гробља и светиње. Уз то, наметнули су лажне градоначелнике и милитаризовали север покрајине, покушавајући да заувек униште српско присуство.
На најновије увреде Османи реаговао је директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић, поручивши:
„Сиктер, Вјоса! Протеривање и упуцавање Срба, политичка хапшења, скрнављење српских гробова, милитаризација севера, лажни градоначелници, институционално насиље, прогон Српске листе, забрана српских симбола – то је право лице Вјосе и Куртија! Сада им смета и натпис КМ на ћирилици! Не још дуго!“
Сиктер Вјоса! Протеривање и упуцавање Срба, политичка хапшења, скрнављење српских гробова, милитаризација севера, лажни градоначелници, институционално насиље, прогон СЛ, забрана српских симбола – лице је Вјосе и Куртија! Сада им смета и натпис КМ на ћирилици! Не још дуго! https://t.co/CK6pIaQJJS
— Петар Петковић (@PetkovicPetar) October 2, 2025
Док Османи у Копенхагену покушава да прикаже Србију као реметилачки фактор, стварност на терену показује сасвим супротно – Србија је та која истрајно позива на мир и дијалог, а Приштина је та која шири мржњу и несигурност.
Историја је више пута показала да пропаганда и лаж не могу победити истину. Зато ће и овај нови талас антисрпских измишљотина Вјосе Османи остати упамћен само као још један покушај да се сакрије право лице њеног режима – лице дискриминације, прогона и институционалног насиља над Србима.
ИН4С
Уљези у туђу зхемљу, Шиптари, немају никакве везе са Илирима, како би они желели.
Аустријски академици и универзитетски професори Густав Веиганд, Густав Мајер,
Норберт Јокл, па и највећи албански научници Екрем Кабеј, Алекс Буда, председник
Академије наука Албаније, Шабан Демирај, други председник Академије наука
Албаније, не само да су признали да Албанци нису ни аутохтони, нити Илири, већ су то
у својим научним студијама и доказали. Тако, Кабеј доказује да се албански језик
формирао у шестом веку , на простору данашње Румуније, да су отуда Албанци стигли
тек у десетом веку у област Мата, изнад Тиране. Одатле су се распрострли на све
стране данашње Албаније, која је у то време била настањена претежно Србима.
После турске окупације, ови ће Албанци прећи и данашње границе Албаније и ући у
Србију, Македонију и Црну Гору. По доласку Турака у Србију њихови тефтери показују
да их је било један промил у односу на Србе у КиМ.
Немој тако, Небојша, не веруј све ни Кабеју јер се он и не зове тако, он је Чабеј.
Осим тога, „албански језик НИЈЕ СЕ формирао у шестом веку, на простору данашње Румуније“, иако многи између себе преписују ту будалаштину.
Нису „отуда Албанци стигли… у десетом веку у област Мата, изнад Тиране“, они су се тамо појавили тек 1043. године, кад су са Сицилије, као помоћне чете пратили ромејску војску под командом побуњеног Георгиоса Манијакиса намерног да узме власт у Константинопољу.
Уз њега су стигли до Острова, код Дојранског језера, тамо је војска верна државној власти дочекала побуњеникe, убила Манијакиса, његови су се војници предали, а помоћне чете „отпуштене“, као стране. Кад су се вратиле до мора, лађа за повратак на Сицилију није било – замолили су Србе да их приме и негде населе, себе су препоручили као сточаре који ће одгајати стоку за њих…
Срби су их прихватили…
Данас, ко хоће да види и чује, сазнаће о њима понешто, макар и преко линка
Арбанаси на србској земљи
https://drive.google.com/file/d/1v6Senl4RMu5BCuFofZLJVvTV6WccZ7qg/view?usp=sharing
Илија Петровићу, „два Србина 3 партије“ – титоистички синдром којим су заражени
кумровачки курсисти. Овај текст који је пред вама је са Интернета, Гугл пртраживач,
на кога вас упућујем. Молим вас да ме упутите на ваш извор !? Албанолог из Женеве
истражујући прошлост, садашњост и будућност КиМ и злоупотребе историје каже:
Албанци немају везе са Илирима. Културу су им стварали странци споменици
припадају Србима, БАЛКАНа. Посебно Космет, ових дана, је на ветрометини
политичких препуцавања,употребе и злоупотребе историје, цркве, националног
националистичког повезивања крви и тла. Трагајући за истином, пут нас је довео
до академика др Каплана Буровића, рођеног у Улцињу, чија је судбина вечитог
дисидента права слика овог простора у овом времену. Сведочење познатог
албанолога и балканолога, који већ више деценија живи у Женеви, уноси нове
погледе на прошлост Балкана и Косова и Метохије. О тврдњама неких Албанаца да
су најстарији народ и да су илирског порекла, Буровић указује да ова теза, не само
што није научно утемељена, већ су, напротив, светски* научници доказали да
Албанци немају никакве везе са Илирима. Аустријски академици и универзитетс.
професори Густав Веиганд, Густав Мајер, Норберт Јокл, па и највећи албански
научници Екрем Кабеј,* Алекс Буда, председник Академије наука Албаније, Шабан
Демирај, други председник Академије наука Албаније, не само да су признали да
Албанци нису ни аутохтони, нити Илири, већ су то у својим научним студијама и
доказали. Тако, Кабеј доказује да се албански језик формирао на простору данашње
Румуније, у шестом веку, и да су отуда Албанци стигли тек у десетом веку у област
Мата, изнад Тиране. Одатле су се распрострли на све стране данашње Албаније,
која је у то време била настањена претежно Србима. После турске окупације, ови
ће Албанци прећи и данашње границе Албаније и ући у Србију, Македонију и
Црну Гору – каже Буровић. Као и сви народи света, и Албанци имају своју културу,
која је везана за тло данашње Албаније, а не за Космет. Ова култура потиче из
касног средњег* века и, у већини случајева, створили су је странци. Ван граница
Албаније, све до њиховог препорода, немамо албанске културе. Прва штампана
књига на албанском језику је из 1555, написао ју је један Хрват и објављена је у
једној штампарији православне Црне Горе. Први албански буквар сачинио је Влах
Наум Већилхаџи 1844. године, док је први буквар после ослобођења и проглашења
Албаније за независну државу 1913, штампан у Србији, пребачен на товарне на
коње и пребачен у Албанију. Верски споменици на КиМ су предмет спорења, чији
су и ко их је градио? Највећи део споменика културе саградили су Срби. Што су
којекуда били и темељи неке византијске цркве, то не значи да је и новоизграђена
црква на том месту византијска. Могуће је да је у темељима Ајфелове куле у Паризу
била нека римска грађевина, али она ипак припада Французима. После Првог
светског рата, на Космету је било мање од 400.000 Албанаца. Између два
светска рата и посебно после Другог светског рата, број Албанаца је порастао, али
не онолико колико га они данас фалсификују. Како за време турске окупације, тако
и касније, па и дан-данас, Албанци су се досељавали са албанских гора на Космет,
јер тамо, у њиховим горама, нису имали од чега да живе. На Албанце су утицале
све три религије, али их је повезивало само албанство? На Балкан су Албанци
стигли као пагани. Хришћанску су веру примили делимично од Срба и делимично
од Грка, али површно, јер су у дубини душе наставили са паганизмом.
До 1924. године нису успели да створе своју цркву. Следствено нису ни градили
цркве. Где су успели, минирали су их. Католичанство су примили од Барске бискупије
и српских бискупа. Ни православни, нити католички Албанци до дана данашњег
немају ниједног свог светитеља. Сви свеци, којима се они моле, странци су. Којој
вери припадају такве обичаје имају, али јако измешане са својим паганским обичајима,
којих се још нису ослободили. Назире ли се крај ове приче са Косовом, нарочито
сада кад је у њој и Македонија…Космет ће се ипак вратити у окриље своје матице
Србије и то убрзо, могуће и у наше дане.