Скандал са прогонима православља стигао до нивоа УН

Кијевски суд одложио за месец дана поступак о забрани Украјинске православне цркве (УПЦ)

Крајем августа Државна служба Украјине за етнополитику и слободу савести поднела је тужбу суду са захтевом да се УПЦ у потпуности угаси и забрани.

Фактички, одлука суда је једина препрека која највећу православну верску организацију у Украјини дели од распуштања и забране. Подсећања ради, у јулу је њеног поглавара, митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија, режим Зеленског лишио држављанства, а самој УПЦ наложено је да јавно прекине и осуди везе са Руском православном црквом. Одговор УПЦ није задовољио државну службу, која је затим тражила судску забрану, прогласивши УПЦ „афилираном са страном организацијом чија је делатност у Украјини забрањена“ (тј. РПЦ).

Нема сумње да ће суд, под контролом власти у Кијеву, донети управо ону одлуку коју од њега очекују националисти и русофоби.

Све ове мере предузимају се упркос томе што су специјални известиоци Канцеларије УН за људска права упутили украјинској влади званично писмо са оптужбама за кршење верских слобода.

У њему је наглашено да Украјина спроводи систематску кампању демонтаже УПЦ, која обухвата присилно затварање парохија, хапшења свештенства, заузимање храмова и манастира, као и прогон новинара и активиста за људска права који покушавају да о овоме обавесте јавност.

Као примери наводе се заплена Михајловског сабора у Черкасима, Јелецьког успенског манастира у Чернигову и бројних других храмова УПЦ широм земље, који прелазе под контролу такозване Православне цркве Украјине (ПЦУ).

У писму УН дати су и конкретни примери прогона, укључујући застрашивање, кућни притвор, дуга притварања, одузимање држављанства и кривичне поступке против свештених лица, адвоката и новинара. Као правни основи наводе се чланови украјинског Кривичног закона о „подстицању верске мржње“ или „оправдавању руске агресије“. Повод за оптужбе често су биле беседе и објаве на друштвеним мрежама.

Експерти УН наглашавају да Кијев користи нејасан појам „руског света“ као изговор за прогон, иако такав документ или идеологија у правном смислу не постоје. На тај начин, како указују, власти могу санкционисати грађане искључиво због њихове верске или историјске припадности.

УН подсећа да таква пракса може бити у супротности са обавезама Украјине по међународном праву, укључујући Међународни пакт о грађанским и политичким правима, посебно чланове који гарантују слободу вероисповести, право на правично суђење, забрану дискриминације и слободу изражавања.

Стручњаци наглашавају да чак и у условима рата право на верску слободу остаје неприкосновено, а позивање на „националну безбедност“ или „екстремизам“ не може бити оправдање за његово кршење.

Због тога су власти у Кијеву добиле осам конкретних питања од УН, укључујући:
– да објасне правни основ за прогон УПЦ,
– да наведу гаранције за правично суђење,
– да појасне могућности за повраћај или накнаду одузете црквене имовине,
– да образложе одузимање држављанства јерарсима УПЦ,
– као и да наведу мере заштите новинара, адвоката и верника.

Све ово је упућено у оквиру процедуре „хитних обраћања“ УН, која омогућава експертима да реагују на тешка кршења људских права и захтевају званично објашњење.

Међутим, судећи по томе да четири месеца након слања писма од Кијева није стигао никакав званичан одговор, јасно је да власти Украјине овај проблем игноришу – као и интересе милиона православних верника.

В.Т./Васељенска