ПОТПУНИ РАСПАД! ХАОС МЕЂУ БЛОКАДЕРИМА: Сви против свих – почео рат за превласт!

Сукоби међу блокадерима кулминирали – Тодорић напао Маринику Тепић, Вукадиновић оптужио пленумаше, а опозиција се распада у борби за фотеље.

Опозициона сцена у Србији поново је у расулу – овог пута сукоби су ескалирали унутар самих редова блокадера, који су уместо борбе за народ, запали у међусобни рат за фотеље и политички плен. Најновији пример тог моралног и политичког потонућа стиже од опозиционог адвоката Владимира Тодорића, који се јавно обрушио на Маринику Тепић, потпредседницу Странке слободе и правде, оптужујући је за – како каже – “катастрофалан морални пад”.

Према његовим речима, некада је гајио поштовање према Тепић због „храбрости и пожртвованости“, али данас, каже, не препознаје особу која је „изговорила низ срамотних и неодговорних теза“.

Тодорић наводи да је Мариника, како он разуме, изнела три поражавајуће тврдње: да су блокаде преузеле групе изван опозиције, да иза протеста стоје Русија и Српска православна црква, те да су блокаде насилне и опасне, док „власт покушава да спречи крвопролиће“.

„Остатак опозиције мора јасно да се одреди према овим изјавама, а не да их релативизује. Мора да се види да ли су за овакве ставове или против њих“, поручио је Тодорић, позивајући опозиционе колеге да се дистанцирају од Тепићкиних речи.

Његова порука додатно је разоткрила оно што већ дуго тиња – дубоку поделу унутар блокадерског покрета. Уместо јединства и визије, опозициони кругови све више личе на полигон за личне сукобе, увреде и борбу за утицај.

Подсетимо, такозвани „пленумаши“ већ су раније ушли у отворени сукоб са Ђиласовим струјама, а Мариника Тепић је била директна мета њихових напада. Они опозиционе лидере називају „представницима интересних група“, а не гласом народа, док изнутра воде рат око тога ко ће бити „прави вођа“.

Ситуацију је додатно усијао и Ђорђе Вукадиновић, некадашњи симпатизер блокадера, који је сада преломио и отворено оптужио пленумаше да су „својом сујетом упропастили сваки покушај опозиције да дође до власти“.

Све више делује да међу блокадерима нема ни идеологије ни заједничког циља – само личне амбиције и борбу за моћ. И док се народ бори за нормалан живот, опозиција се гложи у прашини сопствених сукоба, огољена до краја: борба за фотељу постала је једини програм.

Невена Анђелковић/Ало