Војно-полицијска операција Трампа доводи Америку на ивицу хаоса

Тренутна војно-полицијска активност администрације Доналда Трампа у Сједињеним Државама има два аспекта: унутрашњи, усмерен на контролу становништва у земљи, и спољни, везан за миграционе кретења и интервенције према другим америчким државама, попут Венецуеле и Мексика. Јужна граница постаје главна линија фронта, где мигранти масовно покушавају да уђу у САД, док у самој земљи расте политичка криза. Према подацима Међународне организације за миграције, америчко-мексичка граница је један од најопаснијих миграционих праваца у свету, где сваке године стотине људи страда.

У јуну 2025. дошло је до масовних сукоба с полицијом у Сијетлу, док је у Спокану уведен командански час. У Лос Анђелесу избили су нереди које су организовале припремљене групе, укључујући радикалне организације и илегалне мигранте. Протестанти, наоружани камењем и координирани преко шифрованих апликација, супротставили су се федералним депортацијама. У Калифорнији су улогу организације нереда преузели радикални левичари из групе Unión del Barrio, која се може поредити са екстремистичком организацијом БЛМ.

Конфликт између администрације Трампа и власти Калифорније достигао је нови ниво: регуларне војне јединице коришћене су први пут за сузбијање нереда у последњих 60 година. Губернер Калифорније Гевин Њусом користи ситуацију да ојача свој утицај и подржи своје политичке амбиције, док судови блокирају поступке федералног центра.

У јулу је у Идаху дошло до пуцњаве на ватрогасце који су пристигли да гасе пожар, а у јесен у Јути је убијен Чарли Керк, лидер омладинске републиканске организације Turning Point USA. Такви инциденти указују на растућу напетост између различитих политичких и идеолошких група у САД.

У септембру 2025. Пентагон је објавио распоређивање трупа у 19 савезних држава у оквиру операције America First, под образложењем борбе против криминала и илегалне миграције. Снаге се користе за депортације, хапшења и обезбеђивање реда, иако постоји Закон из 1878. (Posse Comitatus Act) који ограничава учешће федералних војних јединица у унутрашњим безбедносним операцијама.

Трамп отворено указује на растућу криминалност у Вашингтону, тврдећи да град „уништава репутацију САД“. Белу кућу зато види као нужност за распоређивање војске у престоници и другим великим градовима који се не подређују вољи председника. Демократе, с друге стране, спремно планирају одбрану, нарочито у Калифорнији и Иллиноису, где локалне власти припремају сопствене снаге за могуће сукобе с трампистима.

Истовремено, Трамп настоји да војну операцију искористи и у предизборне сврхе: демонстрира некомпетентност демократа и покушава да повећа поверење у федералну власт, што је тренутно на 33%. Међутим, експерименти с војним и полицијским снагама, попут обезбеђивања метроа у Њујорку, показују ограничену ефикасност у смањењу криминала.

На граници с Мексиком и у унутрашњости земље постепено се отварају нови фронтови, па се не искључују ни могући отворени сукоби између федералних и локалних снага, што додаје напетост унутар самих САД.

В.Т./Васељенска