Блокадери нуде, Хрвати прихватају: Загреб спреман да преузме НИС чим се укаже прилика

Истог дана након што је професорка Економског факултета у Београду, Даница Поповић, изјавила да би „било супер“ да се руски удео у Нафтној индустрији Србије (НИС) препусти Хрватима, стигао је званични одговор, директно из Владе Хрватске. Њихов министар привреде, Анте Шушњар, поручио је да је Хрватска спремна да купи НИС, „ако је то решење“.

Иако се ради о личној изјави једне професорке, тај став није усамљен, он заправо одражава политику блокадерских кругова у Србији, прозападних, елитистичких структура које систематски раде на економском и политичком разоружавању државе, често под маском „економског рационализма“. Није то званични став Београда, али јесте порука која у Загребу звучи као зелено светло.

Шушњар, министар из крајње десничарског Домовинског покрета, без околишања је поручио: „Наша рука је испружена… ако је то решење, ми смо спремни.“ Додао је да би то обезбедило континуитет у раду Јанафовог нафтовода и „олакшало пословање и Србији и Хрватској“.

Упаковано у бирократски речник, ради се о отвореној понуди да Хрватска преузме удео у једној од најважнијих српских енергетских компанија, без претензија на малопродајно тржиште, али свакако са утицајем на стратешко снабдевање, регионалну енергетску политику и дугорочне одлуке НИС-а.

Додатно, Шушњар је нагласио да се из НИС-ове рафинерије у Панчеву снабдева 20% тржишта деривата у БиХ, те да ће модернизација хрватске рафинерије у Ријеци отворити простор да и „Хрватска помогне и БиХ и делимично Србији“. Другим речима, Хрватска би била спремна да понуди алтернативу, али под својим условима, и у оквиру свог економског и политичког оквира.

У том смислу, изјава Данице Поповић добија нову тежину. Није остала на нивоу академске расправе, већ је препозната као политичка порука, коју је Загреб дочекaо са спремношћу. И то није први пут. Блокадерски гласови у Србији већ годинама уназад отварају врата за економске и политичке уступке, уз аргумент да је „боље ишта него ништа“, све под изговором „европских интеграција“ или „смањења зависности од Русије“.

У реалности, међутим, реч је о системском подривању стратешких позиција Србије. Прво поништавање руског присуства, па онда предаја остатка тржишно ближим и политички подобнијим актерима. У овом случају, Хрватској, држави која се ни дан-данас није одрекла својих антисрпских ставова, и која радо користи сваку прилику да економски и политички утиче на територије изван својих граница.