Тајна оператива у Београду: Странци, амбасаде и блокадери кроје план против Србије?
Фото: Принтскрин
У тренутку када се Србија суочава са бројним изазовима у одбрани своје стабилности и самосталности на међународној сцени, у београдском хотелу „Зира“ одржан је затворени састанак који је већ изазвао бројне сумње у јавности. Под окриљем немачке фондације „Фридрих Еберт“, на једном месту окупили су се представници западних амбасада, међународних организација, појединци из медија и домаћи блокадери и опозиционари.
Цела прича вероватно не би доспела до јавности да пажњу није скренуо ГОСИ, указујући на значајне актере и недоречене мотиве иза састанка.
Међу „званичним“ учесницима:
Уве Опенхегел (Фондација за европске прогресивне студије),
Карстен Мајер Вифхаузен (амбасада Немачке),
Томас Мас (амбасада Белгије),
Кристијан Версуч (ОРФ, Кијев).
С друге стране, ту су и добро позната имена из редова опозиције и НВО-сектора:
Душко Лопандић (покрет Вука Јеремића),
Драгана Ракић (ДС),
Биљана Стојковић,
Душан Спасојевић (ФПН),
Марија Срдић (покрет „Браво“),
Мајa Стојановић („Грађанске иницијативе“),
као и група активиста под етикетом „студенти“ : Jелена Станковић, Аднан Алић, Александра Кузмановић, Емилија Миленковић.
Иста лица, иста фондација, иста агенда? Подсетимо „Фридрих Еберт“ је недавно стајала иза скупа у „Дорћол плацу“ посвећеног слављењу 5. октобра, дана који и даље у многима изазива горчину због последица које су уследиле после тзв. демократске „револуције“.
Шта је био повод за нови сусрет? Званично размена мишљења о политичкој ситуацији. Незванично, како тврде извори блиски безбедносним круговима, састанак је био више него радног карактера. Наиме, дискусије су, према наводима ГОСИ-ја, ишле у правцу координације наступа опозиције, изналажења „прихватљивих стратегија притиска“, али и прављења паралелне политичке сцене мимо институција Републике Србије.
Период уочи избора, растућа популарност државног руководства и очигледан изостанак масовне подршке протестима навели су неке стране центре моћи да појачају притисак на домаћу сцену. Србија, као држава која није увела санкције Русији и која спроводи независну политику, поново се нашла под лупом „пријатеља демократије“.
Оно што највише забрињава је учешће академика и студената. Да ли је реч о заиста активним грађанима, или о „новим кадровима“ за спровођење спољнополитичких интереса на домаћем терену?
Васељенска
