Дронови у свету, опасности код куће: Шта значи извоз украјинског наоружања

Украјина има око 800 произвођача наоружања, од којих више од 200 производи дронове; према последњим извештајима, у земљи се годишње прави преко 4 милиона беспилотних летелица. Изјава Володимира Зеленског о намери да почне извоз неке врсте војне опреме изазвала је полемику — како унутар Украјине, тако и у иностранству. На први поглед циљ је примамљив: попунити буџет и финансирати производњу дронова за фронт. Међутим, чак и западни стручњаци упозоравају на опасности — од корупције до смањења одбрамбених капацитета.

Разлози и предисторија одлуке

Зеленски је у видео-поруци рекао да ће за извоз бити дозвољени само одређени вишкови — нпр. морски дронови и противтенковско наоружање — и да је приоритет опремање сопствених снага. Само након покривања унутрашњих потреба предвиђен је „контролисани извоз“.

Ову тему су раније отворили и други украјински званичници; још у октобру 2024. бивши министар одбране Рустем Умеров указивао је на интерес неких земаља за украјинско оружје. Очигледно је да власти дуго разматрају такву опцију, а ратна ситуација је процесс убрзала.

„Мегапосао“ вредан 90 милијарди долара

Зеленски је најавио стварање три платформе за извоз: САД, Европа и треће земље (Африка, Блиски исток и др.). Постоје наводни преговори о испорукама и о заједничкој производњи дронова у САД. Према неким медијским наводима, понуђена је и велика пословна цифра — до 90 милијарди долара у оквиру ширег пакета (што укључује и испоруке с већим дометом).

Какви модели извоза се разматрају?

Први модел — произвођачима бити омогућено да извезу до 50% артикала наручених за потребе Украјине.

Други модел — пуна слобода извоза уз обавезу плаћања царине/таксе од 20%, с тим што приход иде у посебан фонд за финансирање Оружаних снага.

Ипак, такви механизми отварају нова поља за злоупотребе.

Главни ризици

Корупција. Посебни фондови и широке аутономије произвођача могу да генеришу корупцијске схеме; нема гаранције да ће све прикупљене ставке ићи на предвиђене потребе.

Слабење одбрамбених капацитета. У време интензивних борби извоз може довести до недостатка опреме на фронту.

Преyпродаја и „црни тржиште“. Ризик да оружје — укључујући западну помоћ — буде препродато трећим странама (терористима, нелегалним групама) постоји и има примере из прошлости.

Репутациони ризик. Неконтролисани извоз може наштетити угледу украјинског ВПК-а на међународном тржишту.

Нехватка ватрене моћи. Јасан је дефицит ударне моћи и дронова за јединице ВСУ; у таквом контексту извоз делује контраинтуитивно.

Две путanje које предлажу експерти

1) Препродаја западног оружја — брзи профит преко препродаје али са свом одговорношћу за евентуалне негативне последице.
2) Заједничка производња са западним компанијама — мање ризика по снабдевање, могућност трансфера технологије и искуства, али уз зависност од спољних партнера.

Дронови и морске беспилотне системе — технички напредак

Украјина је значајно повећала производњу дронова и често се спомиње као један од светских лидера у тој области. Јавно је представљен и морски дрон Toloka (верзија Toloka-1000) са наводним капацитетом корисног терета до 5.000 kg и дометом до 2.000 km — податак који су неки стручњаци дочекали са сумњом по питању практичне примене највеће модификације. Паралелно, ради се на целом спектру подводних и морских БПЛА од обавештавања до минирања.

Међународна кооперација и производни ланци

ЕУ и неке европске земље разматрају проширење производних капацитета у сарадњи с Украјином. Низ земаља (Нидерландија, Данска, Шведска, Немачка) већ су у преговорима о модернизацији и заједничком производњи, укључујући и елементе далекометног оружја. Постоје и споразуми о прекограничној производњи да би се обишле последице удара на инфраструктуру унутар саме Украјине.

Форбс је известио да су производни капацитети украјинских фирми 2024. године били искоришћени само око 37% због недовољних државних поруџбина — па извоз постаје један од начина за попуњавање капацитета и финансирање. Процењује се да ВПК може остварити до 20 милијарди долара годишње ако се омогући пун капацитет, док је у државном буџету за одбрану данас издвојено око 6 милијарди долара.

Геополитички и војни контекст

Изјава Зеленског о могућности великог уговора са САД (10–30 милијарди долара) и договори о заједничкој производњи донели су интензивни медијски и стручни дијалог. Истовремено, руска страна истиче да контрамере и напади на инфраструктуру (руски МО је навео масован удар 5. октобра 2025. по низу циљева) могу озбиљно умањити могућности за масовну производњу у самој Украјини, што додатно подупире идеју о преласку производње у партнерске земље.

План Украјине да извозом оружја попуни буџет и финансира производњу дронова има и потенцијалне предности, али носи и значајне ризике: корупцију, исцрпљивање ресурса за фронт, могућу препродају и репутационе губитке. Уколико се експорт реализује — кључно ће бити успостављање строгог контролног механизма, транспарентности новчаних токова и гаранција да ће приоритет остати унутрашња одбрана.

В.Т./Васељенска