Кривична пријава против Томпсона, али селфи с премијером важи више

Марко Перковић Томпсон, певач који је годинама симболизовао оно што се у Хрватској не изговара наглас, поново је у средишту пажње. Не због музике, него због поздрава. И то не било којег, већ оног због којег је Европа једном већ горела: „За дом спремни“.

На концертима у Загребу и Сињу, Томпсон није оставио простор за тумачење. Усташки поздрав одјекнуо је са бине, а публика га је прихватила као рефрен. Није то ништа ново, али овог пута стигла је и кривична пријава. Поднели су је преживели логораши, ветерани антифашисти, организације које још верују да се јавно изговорена реч мора носити са одговорношћу.

У образложењу стоји: реч је о кршењу закона који забрањује ремећење јавног реда и мира величањем тоталитарних симбола. Али питање је ко у Хрватској данас уопште жели да примени тај закон?

Уставни суд је јасан: „За дом спремни“ је противуставан. Европски суд за људска права је још јаснији: санкционисање тог поздрава јесте легитимно ограничење слободе говора. И Шимунић је због тога био кажњен. Али Томпсон, он има селфи са премијером.

Уместо јасне осуде, имамо слику: Андреј Пленковић на проби концерта, министар унутрашњих послова у кадру, осмеси, деца. Међу њима, певач чије песме величају акције у којима су протерани и убијани Срби.

Када је концерт у Сињу одржан, датум није био случајан: годишњица „Олује“. Док се Срби сећају колона избеглица и убијених стараца, у Хрватској се слави. И то уз стихове који отворено прете: „Чујте српски добровољци, беж’те преко Саве.“

И све се наставља: поздрав „За дом спремни“ чује се у Сабору, на јавном сервису, осване на зидовима у виду графита. Примедбе су ретке. А кад се појаве проглашавају се нападом на слободу изражавања.

Млади то слушају. И понављају. На прославама матурских вечери. На утакмицама. На улици. У школским двориштима. Како и не би, ако државни врх ћути, а певач има статус неприкосновеног „заштитног лица традиције“.

Неко ће рећи: музика не убија, али она обликује. У песми, историја може да се преобликује. Жртве да нестану. А злочин да постане химна.

Кривична пријава против Томпсона вероватно неће променити пуно. Али остаје као документ, да није баш свима свеједно. Да је неко још спреман да се супротстави не песми, него ономе што се иза ње вешто скрива.

Није проблем што се узвикује, већ што се толерише.

Васељенска