Да ли ће банке плаћати за узете кредите?

Претходне недеље европску и светску економију је затекла вест о рекордном паду Еурибора, каматне стопе по којој група изабраних европских банака међусобно позајмљује новац. Та стопа је већ неколико дана у паду и данас је између -0,3 и -0,5 одсто, у зависности од временског оквира позајмљивања. Ово је знак да тржишта очекују пад цена, односно дефлацију, упркос политици незапамћене емисије свежег новца које је Европска централна банка (ЕЦБ) спровела од почетка кризе узроковане вирусом корона, оценио је Марко Обрадовић, сарадник Центра европске политике (ЦЕП).

Пад европске камате утиче и на цену кредита и у Србији. Разлог је јер смањење Еурибора генерално позитивно делује на дужнике, нарочито ако су, као што је случај са већином дужника у Србији, закључили кредитне уговоре са банкама у којима је каматна стопа на позајмљена средства изражена као збир марже банке и Еурибора.

Европска каматна стопа Еурибор 1. септембра 2020.

Што је мања маржа или Еурибор, камата коју плаћа дужник је мања. Kада Еурибор “склизне” у негативну зону, камата коју дужник плаћа постаје нижа чак и од основне марже банке. Директна последица пада Еурибора је да ће већина дужника у наредном периоду месечно плаћати ниже рате.

У теорији је могуће да Еурибор толико падне да буде испод нивоа марже банке, што значи да би вам банка сваког месеца плаћала за кредит који сте узели.

Међутим, иако на краће стазе повољније за дужнике, одлазак Еурибора у негативну зону значи да са економским токовима нешто озбиљно није у реду.

Дефлација уобичајено мотивише учеснике на тржишту да одлажу куповине, у очекивању да ће робе или услуге још више појефтинити. Такво понашање даље делује на смањење привредне активности и инвестиција, а потом и на смањење запослености, што даље узрокује спиралу негативних ефеката на економију.

Добра страна смањења Еурибора би требало да буде мотивисање нових позајмљивања и инвестиција које при вишим каматним стопама не би биле исплативе и економски оправдане. Дакле, и они пројекти са нижим очекиваним профитима у условима ниже камате, постају економски могући.

Kретање месечног Еурибора од његовог увођења 1. јануара 1999. године.

На жалост, разлози одлагања инвестирања данас нису узроковани економским, већ здравственим факторима који ограничавају пословање. То је и разлог зашто је Еурибор “пао” упркос труду ЕЦБ да се то не деси – тржиште је под снажним утицајем неекономских фактора. Врло је вероватно да ће у наредном периоду ЕЦБ наставити са политиком монетарне експанзије како би некако подстакла економску активност.

Негативна цена новца, дакле, иако у кратком року делује да олакшава пословање и смањује терет дужника, није пожељна појава већ је последица великих проблема са којима се суочавају економије Европе и света.

Дугорочно, останак Еурибора у негативној зони би значио екстремно дубоку кризу са дубоким и разарајућим социјалним последицама. Остаје нада да економска криза изазвана вирусом корона неће трајати дуго и да ће опоравак привредне и инвестиционе активности у зони евра и њеним трговинским партнерима бити снажан и брз.

Аутор текста је Марко Обрадовић, сарадник ЦЕП-а и координатор Радне групе Националног конвента о Европској унији која прати преговоре у приступању Србије ЕУ у поглављима 4 и 9.