Завештала сву имовину СПЦ и Матици српској: Марија Поповић Трандафил, велика српска добротворка

Марија Трандафил била је једна од оних које су својим ликом и дjелом задужиле свој народ. Често је називана највећом српском добротворком, а поред хуманитарног рада, дала је велики допринос и у културно-просветном развоју нације.

Марија Трандафил била је једна од оних које су својим ликом и дjелом задужиле свој народ. Често је називана највећом српском добротворком, а поред хуманитарног рада, дала је велики допринос и у културно-просветном развоју нације.

Марија Поповић је рођена у Новом Саду, 1816. године, у угледној ћурчијској породици Поповић. Не зна се много о њеном школовању, а постоје подаци да је била писмена и да је читала њемачку литературу. Удала се за Јована Трандафила, грчког трговца крзном из Ердеља (Трансилванија), који овом женидбом добија право за насељавање у Нови Сад и статус слободног грађанина вароши.

Пошто су им дјеца рано умрла, као и Маријина браћа, отац и мајка, читаву имовину породице Поповић остављају завјештањем својој кћерци. Након смрти Јована Трандафила, Марија се враћа у своју родну кућу «Код иконе» гдје и умире 14, октобра 1883. године.

Зарађени новац Марија и Јован Трандафил улагали су, прије свега, у куповину кућа и у добротворне сврхе. Од 476 јутара земље образовали су задужбину за школовање сиромашне дјеце.

Један дио имовине поклонили су болницама у Новом Саду, Сомбору и Осијеку, а обновили су и Николајевску цркву у Новом Саду, иконостас Успенске цркве, као и јерменско-католичку цркву. Мермерни крст, који се данас налази у Саборној цркви у Новом саду, направљен је по налогу Марије Трандафил. За вријеме Првог српско-турског рата (1876.) је била предсједница одбора за прикупљање помоћи рањеницима.

Основала је Завод за српску православну сирочад, под управом Матице српске, а новчано је помогла и подизање здања Завода. Зграда је завршена 1912. године, када је у ово здање смјештена и градска читаоница.

После њене смрти је основан фонд из кога су се школовали многи ђаци Српске велике гимназије. Дјеца су морала бити православне вјероисповести, али без разлике у народности.

У власништву Марије Трандафил су биле куће у Змај Јовиној, Пашићевој, Дунавској и Милетићевој улици и касније су завјештане Матици српској и новосадској црквеној православној општини. На зградама се не налази никакво обиљежје о њеној задужбини.

Тијела Трандафилових покопана су у крипти Николајевске цркве у Новом Саду. Сву своју имовину Марија је завјештала Српској православној цркви и Матици српској.

ИН4С