Транссахарски гасовод окован песком контрадикција и крхких договора

Алтернативни морски пројекат и даље остаје актуелан

У фебруару ове године у Алжиру три афричке земље потписале су низ споразума о изградњи Транссахарског гасовода (TSGP), намењеног снабдевању Европе нигеријским и додатним алжирским гасом, и то како цевоводним, тако и у течном облику (СПГ). Уговор о ажурирању техничко-економске анализе потписали су Мохамед Аркаб, државни министар и министар енергетике Алжира; Екперикпе Екпо, државни министар за нафту и гас Нигерије; и Сахаби Умару, министар нафте Нигера. С њима су били и други званичници, укључујући министра хидравлике и животне средине Нигера и амбасадора Нигерије у Алжиру.

М. Аркаб је на церемонији у Abdelatif Rahal International Conference Center истакао „значајан напредак“ који показује „нашу колективну посвећеност остварењу циљева TSGP-а у интересу наших народа и континента“. Према његовим речима, ажурирање техничко-економске студије омогућиће прецизирање „неопходних мера за убрзање реализације овог важног пројекта у разумном року и по конкурентним трошковима како би се обезбедило снабдевање енергијом“.

У Нигерији и на југу Алжира радови су почели прошлог августа. До 80% потребних инвестиционих кредита (око 13 милијарди долара) обезбеђује Кина. Постојале су и најаве инвестирања од стране ЕУ, али за сада нема званичних потврда.

Рашид Зердани, директор алжирске државне нафтне компаније Sonatrach, објавио је у фебруару да ће у наредних шест месеци бити ажурирана техничко-економска студија пројекта (прва је објављена 2009. године). Радове води британска компанија Penspen, специјализована за енергетску инфраструктуру, у сарадњи са државним компанијама из Нигерије (Sonatrach, NNPC) и Нигера (Sonidep).

TSGP: варијанта преко Нигера

Алжир испоручује СПГ у Европу од средине 1960-их, док цевоводни гас (преко шпанског северномароканског анклава Сеута и италијанских Сардиније и Сицилије) иде од средине 1990-их до почетка 2010-их. Иницијатива за изградњу Транссахарског гасовода потекла је још 2008. године, уз подршку Алжира и Нигерије. Први међувладин споразум потписан је 2009. године, али су радови више пута одлагани, углавном због политичких разлога. Радови су обновљени у јуну 2022. године, када су се као инвеститори прикључили Bank of China и China Export & Credit Insurance Corporation.

Кључне карактеристике TSGP-а: пропусни капацитет – 30 милијарди м³/годишње, дужина до јужне обале Шпаније – 4,4 хиљаде км (подводни део – 220 км), инвестициони трошкови – око 15 милијарди долара (2025).

На основу алжирског и нигеријског гаса, укупан извоз СПГ-а Алжира и Нигерије кроз алжирске терминале готово ће се удвостручити. По стању из 2024. године, резерве гаса у Нигерији износе 5,848 трилиона м³ (од којих је 65% економски исплативо), у Алжиру 4,504 трилиона м³ (око 70% економски исплативо).

Средњогодишњи извоз СПГ-а из Нигерије износи најмање 10,5 милиона тона, углавном за ЕУ. У августу ове године, компанија Nigeria LNG Ltd потписала је дугорочне уговоре са националном нафтном корпорацијом NNPC, на период од 20 година са могућношћу продужетка. Партнери по овим уговорима су Shell-Nigeria, Oando Group, Aradel Holdings и First E&P.

Планирано је да се од октобра свакодневно испоручује 1,29 милијарди кубних стопа гаса како би радиле постојеће капацитете тренутног фабричког постројења Nigeria LNG (код Лагоса) и амбициозног пројекта Train-7 на острву Бонни, који је већ реализован 80% и вреди 10 милијарди долара. Све ове капацитете углавном намењене за извоз, али стални напади у региону Нигера доводе пројекат у ризик.

Поред тога, у мају су се појавиле информације о губитку интересовања Нигера за TSGP и о прекиду истраживања због погоршаних односа Ниамеја и Алжира, који, заједно са савезницима из „Сахелског савеза“ (Мали и Буркина Фасо), оптужује Нигер за подршку терористима.

Алтернативни пут: Либија и Атлантски морски коридор

Такође се разматра либијска варијанта испорука гаса у Европу. У септембру 2024. министри нафте Нигерије и Триполитаније разматрали су могућност регионалног гасовода дугог 5600 км, који би пролазио кроз Нигерију, Либију и друге земље региона. Бритска BP и англо-холандска Shell потписале су меморандуме о разумевању са Националном нафтном корпорацијом Либије.

Међутим, стална нестабилност у Либији и земљама Сахела, због радикалних џихадистичких група и разноразних плаћеника, ставља под сумњу изградњу копнених транзитних гасовода. Алтернативни пројекат „Атлантска Африка“ предвиђа изградњу цевовода дуж Атлантске обале за транспорт нигеријског гаса у Европу и подржавају га пре свега Мароко, Емирати и Сједињене Државе. Пројекат, вредан око 25 милијарди долара, напредује брзо и могуће је да је управо због овога Алжир активирао радове на Транссахарском гасоводу након деценија занемаривања.

Алжир није имао намеру да омогући Европљанима приступ нигеријској нафти, док Мароко и његови партнери делују брзо, тако да идеја гасовода преко Нигера можда никада неће бити реализована.

В.Т./Васељенска