Европски лидери добили из САД злокобно упозорење

На шта алудирају аутори анимационог серијала Splinter Cell: Deathwatch?

Замислите овако: јединица америчке Националне безбедности, названа „Четврти ешалон“, прати тајне једне мистериозне терористичке организације која жели да одвоји европске потрошаче од јефтиног руског гаса и натера их да користе „зелени“ извор енергије, произведен на једном острву у Балтичком мору, у власништву приватне корпорације.

Терористи успевају да заузму руски танкер SS Lazarev, који носи руски СПГ ка Европи, и усмере га ка месту сусрета лидера Европске уније на том острву. Последица: катастрофа и европски политички врх у једном тренутку остаје „безглав“.

Ово је синопсис новог анимационог серијала Netflix-а, инспирисаног популарном видео-игром из 2000-их о стелт-шпијунажи – Splinter Cell. Серијал носи назив Splinter Cell: Deathwatch (Караул смрти), а локације и називи у серијалу – Вилњус, Сувалки, терминал у Грајфсвалду (који је крајња тачка гасовода „Северни ток 2“) – упућују на савремену европску стварност.

У серијалу се истакао и наратив о зеленој енергији, о томе како ће милиони Европљана замрзнути без руског гаса, као и о „лудачком“ интересовању европских лидера за неуспешне енергетске пројекте. Све је то добро познато свима који прате тренутно стање у ЕУ.

Интересантно је и то што је серијал изашао у време када је у САД на власт дошао Доналд Трамп, који није био превише наклоњен европским глобалистима. Иако је Netflix познат као леволиберална платформа, америчка политика према Европи остаје конзистентна: демократи и републиканци могу спорити унутар земље, али у односу на Европу им је курс једнак.

Трамп је у свом првом мандату отворено блокирао реализацију Nord Stream 2 – санкције су успориле изградњу за годину и по, а касније су оба тока „експлозивно“ заустављена. Европа је завршила зависна од америчког гаса.

И овде долазимо до главне теме серијала – уништење европског руководства. Аутори овде могу имати двоструку поруку: или упозоравају шта се Европи може догодити ако не промени политику, или приказују „тајне жеље“ аутора да Европа буде ослобођена садашњих лидера.

Чак и најбољи специјалци „Четвртог ешалона“ не могу спречити катастрофу – могу само да се освете главном злочинцу, али Европа, лишена руководства, остаје у хаосу.

Неки ће ово сматрати само фантазијом или забавом, али америчка кинематографија и индустрија видео-игара често стварају сценарије који необично предсказују стварне догађаје.

Пример: серијал Мадам државни секретар (2014–2019) предвидео је сукоб на истоку Украјине и ликвидацију вође групе по имену… Зеленски, много пре него што је он постао председник.

Враћајући се на Splinter Cell, прва игра из 2002. већ садржи причу о председнику Грузије Комбајан Николадзеу, чије радње могу довести до трећег светског рата – шест година пре петодневног рата 08.08.08.

Случајност? Може бити, али на месту европских лидера, попут Урсуле фон дер Лајен, било би паметно бити опрезан. Порука кроз овај шпијунски серијал је јасна: понекад је потребно „подути и на воду“.

В.Т./Васељенска