Ко режира хаос? Студентске блокаде као параван за обрачун са Србијом

Како се приближава 1. новембар, дан када се обележава годишњица трагедије у Новом Саду, све је јасније да иза такозваних студентских протеста не стоје искључиво младалачки идеали и борба за правду, већ добро осмишљена политичка агенда.

Иако су на почетку представљени као борба за истину о рушењу надстрешнице и одговорност надлежних, захтеви су убрзо почели да се нижу – од транспарентности и улагања у образовање, до смена директора болница и на крају захтева за расписивање парламентарних избора. Очигледно је да су протести временом изгубили везу са својом наводном сврхом и попримили обрисе ширег политичког плана.

Да су протести изгубили везу са својом наводном сврхом, признају и сами представници блокада. У недавној емисији, један од вођа признао је да на „студентској листи“ нема студената. Уз то, јавна окупљања све чешће прате заставе и поруке које позивају на отцепљење Санџака, признање независног Косова, па чак и на признање „геноцида“, што нема никакве везе са интересима државе Србије.

Истовремено, у медијима су се појавили аудио-снимци на којима поједини активисти отворено разговарају о томе како деле новац, како ће да организују своје активности тако да правно избегну последице, те да се „посаветују“ како да све буде обављено под велом легалности. У једном од снимака, чује се и да месечно рачунају на 800.000 евра, и да планирају да ангажују „физичко лице“ које ће барaтати новцем који леже на одређени рачун. Истичу да проблематизација тих средстава не треба да постоји, јер ће „се за то побринути неко с крова“.

Ово је више него јасан сигнал да се иза студентских блокада крије читав систем паралелног финансирања и организовања који далеко превазилази оквире академског активизма.

Посебан тон целој слици даје и део културне сцене, који се у јавности појављује као елита, а заправо доприноси стварању наратива у којем је Србија представљена као „тамна рупа Европе“, земља у којој се гази људско достојанство, не поштују основна права, у којој нема медијских слобода, нити правде.

Такви ставови се све чешће износе кроз наступе појединих професора, редитеља, глумаца и медијских личности, који наводно говоре у име демократије, а заправо шире изразито политички, често и отворено антисрпски дискурс.

Када институције покушају да делују у складу са законом, те да обезбеде мир и ред на улицама, одмах се покреће наратив о наводној полицијској бруталности. Иако се српска полиција до сада показала као изузетно уздржана чак и при директним провокацијама, то не спречава блокадере и поједине медије да пласирају лажи и узнемирују јавност. На протестима се све чешће чују увреде на рачун припадника МУП-а, што се представља као нека нова врста „отпора“, иако је реч о непоштовању и покушају дискредитације институција.

У изјавама појединих учесника ових дешавања, чујемо да је „штафетна шетња до Новог Сада“ добра прилика за промоцију пред изборе. Такође, испливали су докази да шетају само за камере и да заправо имају организован превоз.

Протести који се представљају као борба за правду су инструмент спољнополитичких интереса и покушај унутрашње дестабилизације. Јасно је да је реч о мрежи финансирања и подршке која има за циљ слабљење институција, ширење антисрпских наратива и отварање питања која су већ давно добила свој одговор унутар међународног права и устава Србије.

Овде се више не поставља питање да ли су студенти параван, то је већ јасно. Кључно питање је ко изнутра пружа логистичку подршку, ко споља обезбеђује финансије, и ко има интерес да се преко трагедије, злоупотребом жртава и блокадама урушава стабилност Србије?

Васељенска