НУНС у панцирима: заштита новинара или припрема за улични фронт

Зашто НУНС опрема новинаре шлемовима и панцирима

Независно удружење новинара Србије (НУНС) упутило је својим члановима обавештење које је изазвало бројна питања у јавности. Удружење, наиме, набавља заштитне шлемове, панцире и флуоресцентне прслуке за своје чланове, уз образложење да су „ризици по безбедност новинара високи због дуготрајне друштвене кризе и протеста који трају готово годину дана“.

Тако ће новинари, по новим правилима, опрему моћи да изнајме бесплатно – уз важећу НУНС легитимацију и претходно поднет захтев.

Овај потез, међутим, отвара низ питања: да ли НУНС заиста страхује за безбедност новинара, или се припрема за нешто више – можда за активну улогу у наредним протестима и уличним дешавањима?

У документу који је НУНС послао члановима, наводи се да ће се шлемови и панцири користити „искључиво у професионалне сврхе на терену са повећаним ризиком“, као што су протести или елементарне непогоде. Међутим, у делу који се односи на „расподелу опреме“, прецизира се да је довољно послати захтев три дана раније и приложити личне податке, копију легитимације и потврду уредника — „пожељно, али не обавезно“.

Другим речима, сваки фриленсер са НУНС легитимацијом може добити панцир и шлем, без обавезе да ради за медиј који има уредничку одговорност. У пракси, то значи да ће велики број појединаца, који можда немају никакву редакцијску подршку, бити опремљен за потенцијно сукобљене ситуације на улицама.

Наравно, у нормалним околностима, заштита новинара треба да буде приоритет сваког професионалног удружења. Али контекст у којем се ова акција спроводи, уочи нових најављених протеста и у атмосфери растућих политичких тензија, неизбежно изазива сумњу.

Јер, није први пут да се делови медијске сцене користе као параполитички инструмент, било за притисак на државу, било за легитимисање одређених уличних акција.

Зато није без основа питање које се све чешће поставља  да ли НУНС овом акцијом припрема новинаре за извештавање или за учешће у протестима? И ко ће заправо контролисати употребу ове опреме?

Шлемови, панцири и питања без одговора

Удружење је у свом допису навело и линкове ка „практичним водичима за извештавање са протеста“, „дигиталној безбедности“ и „психолошкој подршци након инцидената“. Све то делује као добронамерна иницијатива, али у комбинацији са набавком заштитне опреме добија другачији тон.

Јер, ако НУНС полази од претпоставке да су протести неизбежни и да ће трајати, онда се не ради само о реакцији на ризик – већ о припреми за дужи ангажман у потенцијално насилном окружењу. У том случају, граница између професионалног извештавања и активизма постаје опасно танка.

Уместо јасног одговора, јавност добија бирократски „правилник“ о изнајмљивању шлемова и панцира. Али иза папирологије остаје суштинско питање – ко и зашто већ сада опрема новинаре као да се спремају за ратна извештавања?

Ако је безбедност стварни мотив, онда би било природно да се НУНС обрати државним институцијама, полицији и медијским кућама са предлогом за системску заштиту новинара. Али ако је циљ нешто друго – онда овај „програм заштите“ постаје симболичка припрема једног дела медијске сцене за судар са државом, под изговором бриге за безбедност.

Шлемови и панцири сами по себи не би требало да изазивају страх. Али када их купује удружење које се годинама политички позиционира као опозициони центар медијске моћи, онда је сасвим оправдано питати  да ли се НУНС спрема за заштиту новинара или за нову фазу уличне политике под окриљем новинарства?

Политика