Претње из Анкаре? Калкаван „брине“ за црногорске пацијенте: „Ако се овако настави не знам шта ће бити“

Амбасадор Турске у Црној Гори Бариш Калкаван, послао је данас јасну поруку властима у Подгорици да ће, уколико се не повуче одлука о увођењу виза за турске држављане, његова земља увести реципрочне мјере.

Калкаван је боравио у Бару, гдје је обишао своје сународнике којима су оштећени угоститељски објекти након што је 26. октобра у подгоричком насељу Забјело рањен М.Ј. (25). Подсјећамо, због тог напада су првобитно били осумњичени турски држављани, што је изазвало протесте и довело до тога да премијер Милојко Спајић, на друштвеној мрежи Икс, најави увођење виза за Турке — одлуку коју је Влада потом потврдила.

Међутим, истрага је показала да су за напад одговорни држављани Азербејџана, Е.М. (33) и Ј.М. (45), ухапшени приликом покушаја да побјегну преко граничног прелаза Божај.

„На брзину је донесена одлука о увођењу виза. Очекујем да се она повуче. Ако се не направе неки кораци, и наша страна ће бити приморана на неке кораке да предузме у складу са овим што се десило,“ поручио је амбасадор Калкаван.

Он је додао да у Турској живи око 250.000 људи поријеклом из Црне Горе, који ће, како је нагласио, „морати да поднесу неки терет због свега овога“.

Посебну пажњу изазвала је Калкаванова реченица која се може схватити као отворено упозорење:

„Ако се ово настави, не знам шта ће бити. Оно што ми прво пада на памет је шта ће бити са пацијентима који иду у Турску да се кратко лијече. И шта ће бити са Црногорцима који планирају да путују преко Турске у друге дестинације.“

Ријечи турског амбасадора звуче као директан притисак на државу домаћина, у којој је, према званичним подацима, у посљедњих неколико година нагло порастао број држављана Турске који се насељавају и отварају послове.

Поставља се питање: да ли је ово дипломатски језик, или се иза њега крије отворена пријетња економским и људским везама између двије државе?

Изјава амбасадора да ће „Црногорци који се лијече у Турској“ и „они који путују преко Турске“ сносити посљедице, дјелује као неприкривени притисак на црногорске власти, али и индиректна порука грађанима.

Колико је турских држављана у посљедњим годинама настањено у Црној Гори, и под којим условима?

Да ли је Анкара, под плаштом „економске сарадње“, већ дубоко укоријењена у структуре друштва и привреде Црне Горе — а сада покушава да своју позицију заштити притиском на државне институције?

Црна Гора, ако жели да буде држава, мора престати да се повија пред сваким притиском који дође споља. Јер ако сутра одлуке доносимо по диктату амбасада, онда више не говоримо о слободној земљи, већ о протекторату који се одриче сопственог суверенитета зарад „добрих односа“.

Овој земљи није потребна политика „ад хок“ одлука — него јасна, досљедна и дугорочна демографска политика која ће штитити националне интересе, културни идентитет и безбједност грађана.

Ако Влада Спајића настави да управља државом путем твитова и ћутања, ускоро ћемо питати не шта ће бити са визама, него шта ће бити са Црном Гором.

ИН4С