УПОКОЈИЛА СЕ МАТИ ЕВГЕНИЈА: Тиха светлост Покајнице и монахиња јаке молитве

Преминула је мати Евгенија, игуманија манастира Покајница, позната по благости, посвећености и снази молитве. Остаће запамћена као монахиња смиреног духа и неуморног труда у служби Цркве.

Мати Евгенија, дугогодишња игуманија манастира Покајница, преминула је у 78. години живота, остављајући за собом дубок траг у духовном животу Српске православне цркве. Заупокојена литургија служена је данас од 9 часова, а потом и опело у самом манастиру, саопштила је Храм телевизија.

Њено световно име било је Милица Николић. Рођена је 3. октобра 1947. године у Метохији, у селу Селогражде код Призрена – месту које се помиње још у хрисовуљи манастира Светих Архангела из 14. века као манастирски посед. Основну школу завршила је у родном селу, где је одрасла у побожној породици уз оца Ђорђа и мајку Вукану.

Још пре него што је напунила двадесет година, одлучила је да се у потпуности посвети Богу и ступила у манастир Свете Тројице у Мушутишту код Призрена. У монашки чин уведена је 12. августа 1973. године, када ју је замонашио тадашњи владика рашко-призренски Павле – будући патријарх српски.

Са знаменитом игуманијом мати Иларијом и сестринством, мати Евгенија је уз неизмеран труд и посвећеност успела да одржи светињу из доба Немањића, иако су безбедносне прилике на том простору биле тешке и опасне. У времену пуном искушења, показала је снагу вере и истрајности, остајући уз своје сестре и народ.

Године 1992, сестринство је, због ратних прилика, прешло у манастир Покајницу код Велике Плане. Након упокојења игуманије Иланије Сретеновић, епископ браничевски Игњатије је 1. септембра 2003. године поставио мати Евгенију за нову игуманију манастира Покајница.

Током више од две деценије служења у овом манастиру, мати Евгенија остала је позната по свом смирењу, посвећености и неуморном раду – како у цркви, тако и на манастирском имању. Њене благе речи и снажне молитве многима су биле утеха, а њено присуство симбол духовне снаге и топлине.

Својим животом и службом сведочила је оно најчистије у монашком позиву – тихо, али непоколебљиво предана Богу, Цркви и народу.

Храм