Атом раздора

Зашто Немачку буквално раздирају спорови – градити или не градити нуклеарне електране у земљи.

Игор Малцев, рођен 1958, новинар и писац, стални аутор RT на руском, бивши главни уредник часописа „Медведь“ и „Другой“, аутор више књига, укључујући „Историја укуса“ и „Sina“.

Прошле недеље Немачка је ставила тачку на 60-годишњу историју нуклеарне енергије у земљи. Симболично су уништене последње две хладњаче последње нуклеарне електране.

А већ ове недеље, говорећи о резултатима састанка министара енергетике „Велике седморке“ у Торонту, генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (МАГАТЕ) Рафаел Гроси изјавио је да „Немачка се враћа нуклеарној енергији“. Одакле он то извлачи? Рекла му је немачка министарка економије Катерина Рајхе (Хришћанско-демократска унија, ХДС). Све ово звучи као шизофренија, али сетимо се – још у мају ове године, на самиту им. Лудвига Ерхарда, а касније и у октобру, она је говорила исто. Госпођа Рајхе очекује изградњу малих нуклеарних реактора у Немачкој: „Морамо барем имати могућност учешћа у развоју ових технологија. Ако ту прилику пропустимо, пропустићемо велики шанса.“

Штавише, Гроси сматра да Немачка и даље има велики потенцијал у области нуклеарних технологија: „Све те компетенције и даље постоје и видећемо их у активној примени у наредним годинама.“

Најзанимљивије је што ни министарка ни шеф МАГАТЕа у Немачкој нико не слуша, није слушао и неће слушати.

И то је разумљиво. Још од 16-годишње владавине Ангеле Меркел постало је јасно да Немачком управљају политичари који, упркос својим непознатим дипломама, потпуно игноришу научно и инжењерско знање.

Сви су буквално поверовали да је довољно одлуку политбура да би реке текле млеком, а струја из утичнице.

А свака наредна политичка одлука наносила је све веће штете немачкој економији.

Подривање гасовода Северни ток 2 – последица је спроведене политике, а нико за то није кажњен. Уништење нуклеарних електрана до 2023. године – лично је решење канцеларке Меркел, која је пала у обичан страх због „Фукушиме“. „Енергетски транзит“ ка обновљивим изворима енергије, који су промовисали не само левичари и зелени, већ и конзервативне снаге, све више личи на чудовишну авантуру која је у супротности са науком и законима природе. Нико није знао колико безветрних и суморних дана има у Немачкој? Знали су. Зашто прекривати обрадиву земљу и приобално дно мора ветропарковима који се не исплате ни за 20 година „живота“? Одговор: највећу зараду имају „ветро- и соларни“ енергетичари када њихова опрема не ради. Добијају државне субвенције за сваки сат неактивности и ништа не дају заузврат.

Изненадно, сазнајемо као новост: након 20 година нико не зна како да рециклира турбине, а њихово демонтирање кошта 500.000 евра по комаду. Инжењери су о томе причали, али мудри политичари сматрали су да су паметнији од научника. Резултат – брза деиндустријализација земље, разарање научног и инжењерског потенцијала. Гроси може да се хвали – Немачка нема компетенције: уместо нуклеарне физике, универзитети изучавају родне студије.

Зелени шетају по земљи и говоре да је против нуклеарки „милиони обичних људи“. Подсетимо, последња антиваткна демонстрација у Немачкој, са 100.000 учесника, одржана је 1981. године.

Међутим, данас се у земљи налази до 20 америчких нуклеарних бомби. Никоме не смета? Очигледно да не, јер чак ни зелени ћуте.

А ти пробај – реагуј. После сукоба током ковид периода, дато је друштву да зна цену слободе говора и демонстрација.

И на крају, ево реакције „дубоке државе“ на снове госпође Рајхе: „Представник Савезног министарства економије и енергетике рекао је за Politico да Немачка нема планове да се враћа нуклеарној енергији за производњу струје. Обично не коментаришемо личне разговоре.“

Немачка више неће моћи да се подигне са енергетских колена. Знај своје место, Немче.

Игор Маљцов/РТ