ОТКРИВЕНА ДНК НАЈМРАЧНИЈЕГ ЧОВЕКА 20. ВЕКА: Научници тврде: Хитлер је носио ретки генетски поремећај који мења поглед на историју

Осамдесет година после смрти Адолфа Хитлера, фигуре која остаје једна од најспорнијих у историји XX века, британски научници су представили резултате, како они тврде, првог у свету покушаја анализе његове ДНК, добијене са малог исечка тканине са софе у бункеру, на којој је, према званичним верзијама, вођа нацистичке Немачке лежао након што је себи одузео живот 30. априла 1945. године.

Према ауторима филма Hitler’s DNA: Blueprint of a Dictator, узорак је подвргнут вишеструким тестирањима, а генетичари су дошли до закључка да је Хитлер, како се наводи, патио од синдрома Калмана, релативно ретког поремећаја који може довести до нивоа тестостерона испод нормале, смањеног либида, проблема са развојем секундарних полних карактеристика, као и до одређених потешкоћа у репродуктивној функцији.

Историчар Алекс Џеј Кеј, који је консултант на пројекту, упозорава да генетика не може да објасни Хитлерову идеологију, нити може да пружи било какво „биолошко објашњење“ за чињеницу да је постао организатор једног од највећих злочина у историји човечанства. Много значајнију улогу, наводи он, играли су фактори средине: трауматично детињство, насиље оца, смрт четворо браће и сестара, а затим и мајке, чија је смрт, по сопственом сведочењу, оставила на њега дубок психолошки траг.

Али, додаје Кеј, ниједан генетски код не може да понуди одговор на питање како је један човек успео да мобилише милионе, и то не само у Немачкој, већ и у Аустрији и широм Европе, како би постали учесници или добровољни саучесници у политици која је довела до Холокауста и разарања читавог континента.

Аутори филма тврде да су узорак крви упоредили са ДНК живог рођака Хитлерове породице, чиме је, како истичу, „са високим степеном вероватноће“ потврђено да се ради о истом пореклу. Тиме је Хитлер уврштен у мали број историјских личности чији је геном у потпуности секвенциран, попут Бетовена.

Иако су ови резултати изазвали талас интересовања, међу научницима је покренута расправа о томе шта овакви подаци заиста могу да значе. Према оцени стручњака, ДНК може да осветли поједине биолошке аспекте личности, али не може да пружи кључ за разумевање механизама масовне подршке тоталитарним идеологијама нити да објасни политичке процесе који су довели до трагичних догађаја средине XX века.

Аутори документарца истичу да циљ пројекта није био „психолошка рехабилитација“ Хитлера, већ покушај да се, на основу савремених научних метода, разумеју додатне компоненте његовог физичког и психичког профила.

Како пише Prospect, научна вредност резултата не огледа се у покушају да се нађе оправдање, већ у настојању да се реконструише сложен портрет једне од најмрачнијих личности модерне историје.

Prospect magazine