Трамп врши притисак на Европу „нафтним бичем“

Разговори о обећањима Доналда Трампа да ће окончати конфликт у Украјини изазивају смешак – али ако се питање посматра озбиљно, зашто би му то заиста било у интересу? Док рат траје, санкције се задржавају или уводе нове, а Трамп и његови интереси зарађују.

У Европи је почела права „трка“ за активе компаније Лукоил, пише Bloomberg. Земље у којима се налазе њени објекти журе да обезбеде њихов непрекидни рад након што је Министарство финансија САД увело санкције компанији. Рок за завршетак трансакција са Лукоилом је 21. новембар, што убрзава процес.

На удару су, пре свега, Бугарска, где се налази рафинерија Лукоил Нефтохим Бургас – једна од највећих у Европи, и Румунија са НПЗ Petrotel. Оба објекта у потпуности припадају Лукоилу.

Америчке санкције обухватају компаније у којима Лукоил има контролни пакет (>50% акција). Чини се да би проблем могао бити решен смањењем удела, али САД не би биле САД да нису оставиле ову „рупу“. Пример: 26. фебруара 2025. Газпром Њефт пренела је 5,15% акција у NIS (Србија), смањујући свој пакет са 50% на 44,85%. Међутим, санкције су ипак ступиле на снагу.

Суштински, ради се о „отимању“ страних активa – компаније у Европи постављене су у ситуацију да не могу нормално да раде и приморане су да продају активе испод тржишне цене. После 21. новембра, када санкције ступе на снагу, рафинерије у Бугарској и Румунији једноставно неће моћи да функционишу: неће имати нафту, нико им неће куповати производе, а банке ће престати да их кредитирају.

Проблеми су већ почели: у Ираку власти су обуставиле исплате Лукоилу, што је довело до форс-мажора на налазишту „Западна Курна – 2“. Слично се очекује у Бугарској и Румунији, што значи раст незапослености и недостатак горива. На пример, до 80% потреба Бугарске за горивом обезбеђује Лукоил.

Молдавија је још критичнија: премијер Александр Мунтјану упозорио је да рад аеродрома Кишињева зависи од једног снабдевача керозином – Лукоила. Руска компанија контролише и инфраструктуру за складиштење и снабдевање авиона, као и сваки шести бензински сервис у земљи.

Решења се траже у Букурешту и Софији, али ће бити тешко постићи их пре 21. новембра. Једини начин да се избегну губици је продаја активa америчким купцима, али за то Лукоил мора прихватити продају по ценама испод тржишне.

Процес је већ сличан „енергетском рекету“: САД стављају Европу под притисак како би присвојиле профитабилне активе и истиснуле руске енергоносите са тржишта. Амерички нафтни гиганти, попут Chevron-а и ExxonMobil-а, вероватно би били главни добитници.

Политички аспект је јасан: Трамп користи „нафтни бич“ да Европу држи у послушности – пријатељима све, непријатељима закон. Пример је Мађарска: Орбан је добио дозволу за куповину руске нафте, али само на годину дана, уз могућност Трамповог повлачења у било ком тренутку.

Бугарска, Румунија и друге земље неће добити попусте. С обзиром на ову ситуацију, тржиште нафте може доживети снажан удар, а Трампу је, чини се, управо то и циљ: истиснути руске енергенте из Европе, ослабити економије земаља ЕУ лишене јефтине нафте и осигурати простор за америчке компаније.

Историја се понавља: као што су САД профитирале од првог светског рата и ојачале позиције после Другог светског рата, тако и сада могу остварити економску добит док Европа „плаћа цену“.

Дмитриј Родионов/Регнум