ДА ЛИ ЈЕ ИКО ИМАО ВИШЕ ОД ТИТА: Откривамо ко су били богаташи у бившој СФРЈ
Фото: ( К1 )
Када се помене богатство у бившој Југославији, прва асоцијација многима је Јосип Броз Тито. Његов животни стил био је готово филмски: јахта „Галеб“, луксузни возови, резиденције широм република, Бриони као приватна оаза, лимузине и авионски транспорт. Али већина тога није била његова лична имовина, то је била држава којом је он управљао. Можемо слободно рећи да је Титово „богатство“ била комбинација моћи и луксуза, а не обичан новац.
У поређењу с тим, постојали су појединци у СФРЈ који су стекли значајне приватне приходе. Према пореским подацима из краја осамдесетих, међу најбогатијима је био анонимни угоститељ из Скопља, који је пријавио приход од 171 милион динара. Његово име никада није званично објављено, али је симболизовало да и у друштву у којем се приватно богатство ограничава, успешни појединци ипак постоје.
Листа богаташа била је разноврсна: од угоститеља и композитора, преко фудбалера и уметника, до трговаца и представника страних компанија.
Часопис ТОП је 1988. објавио листу имућнијих грађана на њој, занимљиво, није било политичара. Ипак, ниједан од њих није имао приступ моћи и ресурсима као Тито, нити луксуз који је био директно везан за државу.
У Југославији је, према подацима из 1989, регистровано 172 богаташа. Њихово богатство је постојало и било значајно, али у поређењу са Титом, било је ограничено: док су приватници могли да уживају у материјалном успеху, Тито је имао моћ да управља државом и њеним ресурсима на начин који ниједан грађанин није могао.
Закључак је једноставан, али интригантан: Тито је остао недодирљив у погледу укупног богатства и привилегија. Приватни богаташи СФРЈ су постојали, били су имућни и утицајни у својим областима, али ниједан није надмашио државну моћ и престиж који је носио положај Јосипа Броза. Можда су имали више новца у буквалном смислу, али нико није имао „више Тита“ – бар не у моћи која се мерила луксузом и утицајем на читаву земљу.
K1
