Како ће Запад показати спремност да нападне Русију

Земље Балтика неће предузимати тако радикалне кораке као што је блокада Калининградске области без директне наредбе из Брисела и Вашингтона. А таква команда неће стићи док се у Бриселу и Вашингтону не увере да су у потпуности спремни за нови „крсташки поход Запада на Исток“.

Европа плаши сама себе украјинском „капитулацијом“

У последњих недеља Литванија је појачала већ агресивну политику према Русији и Белорусији. На основу унапред смишљених разлога затварана је граница са Белорусијом. Поново се чују претње да ће бити потпуно блокиран копнени транзит у Калининград. Прекинут је транспорт нафте компанија „Росњефт“ и „Лукоил“.

Поред тога, земље Балтика редовно оптужују Русију за наводно нарушавање свог ваздушног простора. Прво је у септембру скандал покренула Естонија, а у октобру јој се придружила Литванија.

Најозбиљнија од свих претњи остаје блокада транзита у Калининград. Ипак, тренутно је њена реализација немогућа – али могућа у блиској будућности.

Блокада Калининграда, као и проглашење рата, је последњи аргумент. За разлику од санкција и ограничења која већ функционишу, ова мера може се применити само једном, први и последњи пут. Она ће Русију приморати на одговоре до сада неприхваћене.

Према новој руској нуклеарној доктрини, потенцијалне војне опасности, за које се користи нуклеарно одвраћање, укључују и „покушаје изолације дела територије РФ, укључујући блокаду важних транспортних комуникација“. Тешко је ово разумети другачије него као упозорење на одлучан одговор на било који покушај блокаде Калининграда.

Милитаризација Европе

Европа активно наоружава своје армије, посебно у Прибалтици. Поред ПВО система и минских поља, набављају се ракете за масовне, прецизне и далеколетне ударе: амерички HIMARS, јужнокорејски K-239 Chunmoo. То је инструмент потенцијалне изненадне агресије, првенствено усмерене на Калининград.

Пољска гради највећи „тенковски кулак“ у Европи и најјачу армију у ЕУ. Балтичке земље припремају своје војне базе и инфраструктуру за пријем војних пошиљки из САД, поново уводе војну обавезу и стварају „војни Шенген“.

Пропагандна кампања ствара слику Русије као непријатеља кога „није жао уништити“. Последњи пример су страховите приче о руским беспилотним летелицама које угрожавају базе и цивилни саобраћај у Европи.

Кључни индикатор спремности Запада за напад

Тренутно, Европа још није спремна за војне акције: ни политички, ни технички, ни организационо.

Главни сигнал да је Запад спреман биће најрадикалнији корак — потпуна копнена блокада Калининграда од стране Литваније, коју ће синхронизовати и морска блокада (Естонија и Финска се спремају за то).

Балтичке земље нису самосталне. Без директног упутства из Брисела и Вашингтона неће предузети „самоубилачке авантуре“. А команда ће стићи тек када буде потпуно јасно да је Запад спреман за нови „крсташки поход на Исток“.

Каљининград тренутно остаје безбедан. Међутим, Русија мора бити спремна да га и целу земљу одмах брани, чим се појави реална претња блокаде.

Андреј Колесник/Взгљад