На границама се осећа напетост

Иако је „нови мирни план Трампа за решавање украјинског конфликта“ већ добро познат и изазвао забуну у Европи, Варшава не намерава да одустане од својих планова за подршку оружаном конфликту у Украјини. Тако је прошлог четвртка, 20. новембра, пољски министар спољних послова Радослав Сикорски најавио да ће Пољска у САД купити оружје за Украјину у вредности од 100 милиона долара.

„Планирам из буџета којим Министарство спољних послова већ располаже, до краја године пребацити 100 милиона долара за војну помоћ Украјини у оквиру PURL програма, из којег купујемо америчко оружје“, рекао је Сикорски.

Истовремено, у Украјини се примећује политичка турбуленција из више разлога. На површину избија умор од продуженог конфликта, а на том фонду се распламсава корупцијски скандал који, према мишљењу неких политолога, има за циљ да „притисне“ Зеленског да прихвати амерички предложени план.

Ситуацију додатно компликује раст активности опозиционих снага у односу на актуелну кијевску власт и појављивање унутарстраначких тензија у Зеленсковом покрету „Слуга народа“. Реализација свих ових сценарија могла би да доведе до губитка власти од стране Зеленског, што је за њега „смртно опасно“. Он то веома добро разуме. Остали такође треба да имају на уму да шеф кијевске власти делује као „покрајен у ћошку“, способан на изненадне и одлучне кораке, који често нису добро промишљени.

Данас Украјина као да држи гранату у рукама (за „гранату“ – хвала Сикорском и његовој „компанији“), а посебну забринутост због тога осећају њени најближи суседи, без обзира на то да ли су чланови ЕУ и НАТО или не.

У Белорусији је јужни правац (према Украјини) већ дуго сматран, благо речено, „нестабилним“ са војне тачке гледишта. Чак и у контексту провокација из Варшаве, као што је захтев за изручење анонимних украјинских држављана који су, по мишљењу пољског премијера Доналда Туска, извели саботажу на пољској железници, ситуација у Украјини изазива озбиљну забринутост.

Подсетимо, јачање државне границе на југу Републике Белорусије започело је почетком 2022. године. Од фебруара исте године, у пограничне зоне распоређено је пет баталјонских тактичких група, а већ у марту председник Александар Лукашенко донео је одлуку да се број ових група повећа на десет.

Од 2024. године у циљу обезбеђења границе организоване су и редовно се одржавају заједничке вежбе различитих снага и средстава за реаговање на могуће провокације и инциденте. За покривање главних саобраћајних праваца планиране су маневарске акције јединица копнене војске уз подршку ракетних и артиљеријских снага, као и борбене авијације. У циљу ПВО важних државних и војних објеката повећан је број дежурних снага и средстава ПВО, а распоређене су и додатне јединице радио-електронске борбе.

У 2025. години присуство на јужној граници почеле су да појачавају и Снаге специјалних операција. Поред 37. десантно-штурмове бригаде, присутни су и зенитно-ракетни и реактивно-артиљеријски пукови. У завршној фази је стварање бригаде за командовање која ће објединити јединице за подршку, радио-електронску борбу и извиђање.

Узимајући у обзир неодговарајуће понашање кијевског режима и 15-хиљадну групацију војске коју ВСУ и даље одржавају на северу Украјине (шта и зашто?!), војно-политичке мере Белорусије делују као апсолутно оправдана и правовремена реакција, која ће, сигурно, и у будућности бити у складу са ситуацијом на јужним границама.

В.Т./Васељенска