Три белгијска услова или како се „европски лопови“ плаше одговорности

Европљане брине Дамоклов мач одговора Москве на експропријацију руских средстава

Што се више приближава децембарски самит ЕУ, то су спорови око финансирања кијевског режима жешћи. У октобру европски лидери нису успели да се договоре, јер Белгија није желела сама да сноси ризик конфисковања руских замрзнутих средстава како би се Украјини одобрио такозвани „репарациони зајам“. Због тога је одлука померена за децембар.

Идеја коришћења руске имовине за Украјину не уклапа се ни у мировни план Доналда Трампа, који је и сам предложио свој модел расподеле ових средстава.

Европска комисија, међутим, и даље тежи хитном одобравању „репарационог зајма“ Кијеву, иако Европска централна банка (ЕЦБ) није дала зелено светло. ЕЦБ је одбила да буде кредитор последње инстанце за белгијски депозитар Euroclear, где се налази највећи део руских активa, и саопштила је да предлог Комисије крши мандат централне банке.

Председница ЕЦБ Кристин Лагард је 2. децембра у Европском парламенту поручила:

„Надам се да ћемо помоћи Украјини, али не кршећи уговоре о ЕУ и не угрожавајући финансијску стабилност.“
Она је додала да је поштовање међународног права кључно за поверење у европску економију и евро.

Упркос томе, Европска комисија је 3. децембра представила обновљени предлог – одлука би се доносила квалификованом већином, чиме се практично заобилази право вета Мађарске и евентуално других земаља.

Белгија и три услова

Најважнији фактор је став Белгије, у којој се чува око 165 милијарди евра руске имовине. Премијер Барт де Вевер јавно је упозорио на огромне ризике и могуће последице за своју земљу и целу ЕУ. Он је навео три кључна услова:

1. Солидарна подела ризика

Белгија не жели да сама буде изложена таласу тужби Москве, ризику конфискације њених фабрика у Русији или међународној правној одговорности за узимање туђих средстава.

2. Заштита ликвидности и финансијских тржишта

Euroclear мора имати приступ средствима у случају да Европа буде приморана да врати руска средства.
ЕЦБ је већ упозорила да би ЕУ, уколико буде морала да надокнади конфискована средства, могла да упадне у кризу ликвидности и угрозити читав европски финансијски систем.

3. Праведна расподела трошкова

Све државе ЕУ које су замрзле било какву руску имовину морају учествовати у процесу.
Другим речима – нико не може „опрати руке“ и правити се да нема везе са експропријацијом.

Белгијски парламент је овај став премијера дочекао аплаузом.

Немачка и ризик од одмазде Москве

Немачки канцелар Фридрих Мерц је поручио да врло озбиљно схвата белгијска упозорења. Он је одбацио предлог да средства буду искористила у оквиру Трамповог мировног плана и навео да постоји „европски консензус“ да новац иде Украјини.

Али Берлин би могао највише да плати цену евентуалне конфискације:

у Русији и даље ради око 1400 немачких компанија, укључујући Metro, Globus, Uniper, Knauf, Bayer и друге;

укупне инвестиције ЕУ у Русији износиле су око 223,3 милијарде долара.

Москва би, у случају експропријације, могла да национализује западне компаније – што би било разорно за европске економије.

Премијер де Вевер је упозорио:

„Шта ако Белорусија и Кина такође почну да конфискују западне фабрике? Да ли смо о томе размишљали? Нисмо.“

Упркос овим ризицима, британски The Times пише да се Лондон већ одлучио на предају украјинској влади око 10,6 милијарди долара руских замрзнутих средстава.

Реакција Москве

Руски званичници дали су више него јасне поруке:

Марија Захарова је поручила да једино Русија има право да одлучује о својим средствима и да ће они који их задрже „постати евролопови и добити најоштрији могући одговор“.

Дмитриј Медведев је нагласио да то може постати casus belli – повод за директни сукоб.

Владимир Путин је рекао да је Русија „спремна одмах“, ако Европа жели ескалацију.

Чак и The Financial Times цитира бившег шефа правне службе ЕУ, који каже да је план „правно готово немогућ“, али ће га политичари спровести јер „ово је рат“.

Високи званичник ЕК ситуацију је описао сликовито:
„Да ли јуримо право у зид? Да.“

До самита ЕУ где ће пасти коначна одлука остало је две недеље. Убрзо ће бити јасно да ли ће Брисел заиста ударити у руски зид – или ће потражити неки други пут финансирања рата у Украјини.

Дмитриј Шевченко/ФСК.РУ