САД – Венецуела: док јагуар спава…

Трамп ризикује да заглави у јужноамеричком блату**

Доналд Трамп је збацио са себе тогу миротворца и цео свет је видео да се испод ње назире војна униформа. Обећава да ће послати кишу ракета и ескадриле авиона на Венецуелу, да ће спалити плантаже дроге и обрачунати се са њеним непокорним председником. Ипак, он не жури да делује – свестан је да би могао да упадне у дубоко јужноамеричко блато, из ког би се тешко извукао. Али не показује страх: намрштен је и износи све новије претње. Овога пута – на рачун суседне Колумбије.

Обраћајући се новинарима, председник САД изручио је овој земљи тираду оптужби:
„Чуо сам да Колумбија производи кокаин. Имају фабрике кокаина, јасно? А онда га продају нама. Свако ко тиме тргује и продаје га у нашој земљи биће мета напада.“

Говор је завршио вулгарном претњом:
„Уништићемо те копиле!“

Шта је изазвало такав бес према Колумбији? То што је она највећи произвођач дроге у региону – није новост. Трампа је разјарио председник Густаво Петро, који се понаша отворено независно. Одбио је да прихвати америчке авионе са депортованим мигрантима, позивао америчке војнике да се не повинују Трамповим наређењима, осуђивао његову подршку Израелу у Гази.

А има и других „грешака“: придружио се протесту за Палестину у Њујорку, критиковао америчке ваздушне ударе на бродове за које се веровало да превозе дрогу, а који су завршили жртвама. И, што је најважније – оштро се противио америчком притиску на Венецуелу, свестан да би следећа мета могла бити управо Колумбија.

Трамп је дуго гомилао бес, а сада је потпуно експлодирао. Назвао је Петра „наркобароном“, „бандитом“, укинуо му визу и обећао да ће „увести ред“ у Колумбији.

Али Петро се није уплашио. Он је искусан бунтовник: некада марксиста и партизан у покрету М-19, из којег је касније настала коалиција „Историјски пакт за Колумбију“, коју предводи. Ни као председник није угасио своју револуционарну ватру – и даље напада империјализам и олигархију.

Он је поручио Трампу:
„Не буди јагуара“ – уз напомену да ће та звер, симбол Јужне Америке, знати да узврати. Додао је и:
„Претња нашем суверенитету значи објаву рата. Али не треба уништавати двовековне дипломатске односе.“

Петро је чак позвао Трампа да дође у Колумбију и лично види како се власт бори против лабораторија за производњу дроге.

Годинама је Колумбија била одан савезник САД. Али доласком Трампа све се променило. Он је оптужио ову земљу да је „преплавила“ САД дрогом и мигрантима – и увео јој оштре санкције.

Сада су обојица изнели свој дубоко укорењени антагонизам, али мало је вероватно да ће сукоб прећи у отворени рат, мада Трамп прети ударима по свакој земљи која производи дрогу. Он зна да уништити ту огромну нарко-машину, која доноси баснословну зараду, није изводљиво.

Незадовољство САД лежи у нечем другом – Колумбија се након деценија покорности „отргла контроли“. Њен лидер постаје све самосталнији, а у Вашингтону виде могућност да из њега израсте „нови Уго Чавез“.

Подсетимо: и Венецуела је некада била благонаклона према САД, све док није дошао Чавез. Он је окренуо леђа Вашингтону, зближио се са Кубом, Русијом, Кином и Ираном. Мадуро је наставио тим путем, и САД одавно траже начин да га се отарасе. Борба против дроге је само изговор – и то слаб.

Трамп је то нехотице и признао када је недавно ослободио бившег председника Хондураса Хуана Ернандеса, осуђеног на 45 година због организовања „кокаинске супермагистрале“.

„Помиловање је шокирало многе“, пише The Guardian, питајући се зашто Трамп под изговором борбе против дроге жели да свргне Мадура, а истовремено ослобађа човека осуђеног за исту ствар.

Још један бизаран потез био је и његов телефонски разговор са Мадуром. Према речима венецуеланског лидера, Трамп је звучао мирно и чак нудио дијалог. Али америчка страна тврди да је од Мадура тражио да напусти земљу са породицом – што је разговор увело у ћорсокак. Убрзо затим, Вашингтон је „Картел Сунца“, наводно под контролом Мадура, прогласио терористичком организацијом.

Шта год да је истина, политика САД није се променила. Трамп се колеба: да ли да крене у војну интервенцију против Венецуеле, или да потражи друге начине притиска. Али сада, не само против Каракаса – већ и против Боготе.

Ако САД нападну Венецуелу, Колумбија би је могла подржати. Петро је већ поручио да су „то један народ, једна историја и једна застава“, и да би свака војна операција без одобрења земаља региона била агресија на читаву Латинску Америку.

Он је тиме поручио да би рат могао да увуче читав регион.

Шта ће на то одговорити Трамп – остаје да се види.

Валериј Бурт/ФСК.РУ