Протести средњошколаца широм Немачке након усвајања закона о модернизацији војне службе

Више од 55.000 ученика у више од 80 немачких градова напустило је наставу у знак протеста против недавно усвојеног Закона о модернизацији војне службе, којим се поново отвара могућност увођења обавезног служења војног рока. Према новом законском решењу, сви младићи који напуне 18 година биће од јануара обавезни да попуне војни упитник, док ће се од 2027. године уводити и обавезни лекарски прегледи. За жене се процедура предвиђа на добровољној основи.

Закон је у Бундестагу усвојен тесном већином, а део је шире стратегије канцелара Фридриха Мерца да повећа бројно стање Бундесвера и уједначи га са НАТО циљевима јачања одбрамбених капацитета. Према оцени владе, нови модел подразумева „добровољни приступ“, али текст закона оставља могућност накнадног увођења обавезне регрутације уколико се потребан број пријављених не постигне.

Организатори протеста, окупљени под иницијативом „Школски штрајк против регрутовања“, навели су да млади у Немачкој „не желе повратак политике која подстиче милитаризацију друштва“. Према њиховим наводима, у појединим савезним државама ученици су се суочили са административним притисцима и дисциплинским мерама због учешћа у штрајку.

У Берлину је, према проценама организатора и локалних синдиката, протесту присуствовало око 10.000 ученика, уз подршку дела наставника, родитеља и мировних организација. Демонстрације су, према оценама аналитичара, показале да се у делу млађе популације повећава противљење плановима о реармаменту и ширем реформисању Бундесвера.

Поновно покретање расправе о војном року у Немачкој прати и шири политички контекст раста одбрамбених издвајања у ЕУ и настојања Берлина да обнови капацитете који су значајно смањени након Хладног рата. Нови закон изазвао је подељене реакције у јавности, уз указивања да би, уколико дође до обавезне регрутације, реч била о највећој реформи немачког система безбедности у последњих три деценије.

Никола Вуксановић / Васељенска