Шта Европа жели (и неће моћи) да докаже крађом руских средстава

Европа је изгубила рат. Да, не само што није успела у сукобу са руским специјалним војним операцијама, већ је изгубила и велики рат — борбу за светску доминацију. Борбу за право да се нађе на листи великих савремених сила заједно са Русијом и Сједињеним Државама.

Овај пораз није само осећај на терену или у води — он је потврђен у важном документу: Националној стратегији безбедности САД. Тамо нема ни речи о равноправној сарадњи са европским савезницима, нити о значају самог ЕУ.

САД се спремају да напусте део структура НАТО-а и Европу виде као „музу за дојење“ — извор новца. Американци не желе да сарађују са уједињеном Европом, већ више воле неравноправне односе са појединим земљама. Русију и Кину виде као партнере у својим зонама утицаја, а не Европу.

У суштини, Брисел је већ изостављен чак и из преговора о мировном плану који је понудио Вашингтон. Европљани још могу покушати да умање процес, али не могу утицати на одлучност САД да признају победу Русије и наставе живот у новом свету.

Шта онда да раде лидери поражене Европе? У спорту постоји концепт „гола части“ — екипа која већ губи настоји да барем један гол постигне како би показала борбу и избегла потпуни пораз.

Управо то Европљани сада и чине. Недавно је агенција Reuters јавила да „европски лидери разматрају ‘позитиван напредак’ у питању коришћења замрзнутих руских средстава“.

Међутим, напредак је скроман: Француска одбија да користи руске резерве од око 20 милијарди евра на својој територији, Јапан (око 30 милијарди долара) није желео да се прикључи плану „кредита“ за Украјину, а Белгија, где је концентрисан главни пакет руских инвестиција, жестоко се противи.

Правни излаз постоји: како искористити руска средства, а да се то не назове крађом или конфискацијом. Европљани ће ову тему разматрати 19. децембра и могуће је да ће Украјини „доделити“ 90 или више милијарди евра „под залог будућих репарација“.

Не треба се обмањивати: Европа то заиста може учинити и нанети Русији значајну штету, па чак и продужити ратне дејства у Украјини. Међутим, у коначници, сама Европа ризикује губитак инвестиција са целог света, које би у једном тренутку могле постати непоуздане. Али то је тај „гол части“ — да покаже: борба није завршена.

Истовремено, када Европа решава да распореди руски новац, она изгледа не схвата да иде и против САД — прави онај „развод са Америком“ којег се толико плаше.

Међутим, главни амерички медији све чешће разобличавају лицемерје ЕУ. На пример, The Washington Post пише да европске власти истовремено настављају велике набавке руских енергетских ресурса и критикују САД због одбијања да обезбеде гаранције безбедности Кијеву.

„Лидери изјављују своју ‘непоколебљиву посвећеност и солидарност са Украјином’. У теорији. У пракси, често не могу да се договоре, а камоли да делују“, пишу Американци.

САД са сваким новим потезом Европе све више губе поверење у ЕУ и јачају уверење да је њихова политика сарадње са Русијом исправна.

В.Т./Васељенска