НЕНАДИЋ И ЗАГОРКА ЈОШ 2018. ГОДИНЕ ХИТНО ПРЕУЗЕЛИ ИСТРАГУ УБИСТВА АДВОКАТА МИШЕ ОГЊАНОВИЋА: Помака нема 7 година, предмет стоји у фиоци!?

Убиство познатог београдског адвоката Драгослава Мише Огњановића 28. јула 2018. изазвало је огромну пажњу, али и бес јавности, јер Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК), са Младеном Ненадићем на челу, и Врховно јавно тужилаштво, којим руководи Загорка Доловaц, ни после седам година нису успели да расветле овај злочин.

Јавност и даље није обавештена ни да ли је ЈТОК наредило да се изврши иједна доказна радња за све ове године, нити да ли уопште постоје потенцијално осумњичени за убиство адвоката.

Послали допис

Подсетимо, Огњановић је убијен усред дана, на месту на ком постоје бројне камере, и то пред сином, који је сведочио о злочину и сам био рањен. Увиђај на месту злочина обавио је заменик Вишег јавног тужилаштва у Београду. Међутим, према документацији у коју је Курир имао увид, само два дана касније ЈТОК се дописом обратио Вишем тужилаштву и затражио да им се одмах доставе сви списи, што је затим и учињено.

Већ наредног дана, 31. јула исте године, подсећамо, одржана је седница Бироа за координацију рада служби безбедности, на којој су присуствовали и Доловaц и Ненадић. После седнице, Владина Канцеларија за сарадњу с медијима издала је саопштење у којем је наведено да су „сви државни органи ангажовани на расветљавању околности убиства адвоката Огњановића“, као и да ће бити пружена сва неопходна асистенција Врховном јавном тужилаштву и Јавном тужилаштву за организовани криминал ради решавања овог кривичног дела.

Закључак седнице био је да ће се „држава свим расположивим средствима обрачунати са организованим криминалом и да ће грађани Републике Србије брзо видети резултате тих активности“, што је био јасан сигнал да је држава спремна за озбиљан обрачун са криминалним структурама.

Међутим, истрага коју су преузели Ненадић и Доловaц већ седам и по година није дала никакве резултате и потрага за наручиоцима, извршиоцима и помагачима убиства није се помакла даље од самог почетка.

– Кључне доказе на лицу места прикупио је заменик Вишег јавног тужилаштва у Београду и највероватније издао прве наредбе полицији за прикупљање потребних обавештења. Шта се даље дешавало и какви су били резултати онога што је полиција прикупила, знају, вероватно, само ЈТОК и врховна тужитељка. Да ли су предузимали даље кораке и у ком је правцу евентуално ишла истрага, такође је познато само њима. Да би грађани разумели, тужилаштво које задужи предмет руководи истрагом, односно полиција не може сама да предузима било какве радње без њиховог налога. Ћутање Ненадића и Доловaц о овом убиству, такорећи њиховог колеге, адвоката, с правом је пробудило сумњу у јавности – шта би тек било да жртва није њихов колега? Оправдано Огњановићеве колеге указују да истину предуго чекају – каже саговорник Курира из правосуђа.

Био на мерама по захтеву ЈТОК

Сумње јавности у разлог тако хитног преузимања предмета од Вишег јавног тужилаштва у Београду пробудио је и податак који је процурио у јавност – да је у време када је убијен Драгослав Миша Огњановић, он био на мерама тајног надзора управо по захтеву ЈТОК. Због чега је адвокат праћен и прислушкиван, Ненадић никада није одговорио.

– Одговорност за то што јавност стиче утисак да је из неког разлога или нечијег интереса овај предмет закључан у фиоци деле Доловaц и Ненадић. Наиме, тужитељка има искључиво право надзора над радом ЈТОК, што значи да је једина у држави која има механизам да провери због чега је запело, нарочито пошто им је држава Србија ставила на располагање све ресурсе у циљу решавања овог убиства. Очигледно је да то није учинила, а још мање осетила потребу да јавност, којој мора да полаже рачуне, обавести шта се дешава у том случају. Управо су то разлози који буде сумњу да се иза свега крије „неко“ или „нечији интерес“ – додаје саговорник и открива да је јавна тајна да Ненадић и Доловaц имају одличну, али искључиво неформалну комуникацију о предметима.

Још један предмет који је по готово идентичном принципу, експресно после увиђаја, ЈТОК преузео од Вишег јавног тужилаштва у Београду јесте убиство навијача Партизана Александра Станковића, званог Сале Мутави. Пун један деценијe јавност је ускраћена за информације о томе да ли се истрага макар корак померила са мртве тачке и зашто до данас нису разјашњени ни убица, ни налогодавац, ни мотиви злочина.

Станковића је на углу Бачванске и Улице господара Вучића 13. октобра 2016. године хицима из ватреног оружја усмртила и даље непозната особа. Увиђај је обавио заменик Вишег јавног тужилаштва у Београду, а већ 21. октобра исте године сви списи предмета и докази прикупљени у првих осам дана предати су Јавном тужилаштву за организовани криминал.

Од тог тренутка па све до данас – апсолутна тишина.
Јавност о овом убиству није добила ниједну нову информацију, а ЈТОК, као и у случају Огњановића, није саопштио да ли је иједна нова радња предузета.

Селективно одузимање предмета: Надстрешница доказ политичке позадине?

Одлука Загорке Доловaц да предмет „надстрешница“ , у делу у ком је Више јавно тужилаштво у Београду водило истрагу и подигло оптужницу против осумњичених за коруптивна кривична дела у вези са радовима на Железничкој станици у Новом Саду, где је 1. новембра прошле године погинуло 16 људи — пребаци у ЈТOК, према речима правних стручњака, није незаконита, али представља још један у низу потеза који буде озбиљну сумњу о селективном одузимању предмета.

Сумње и све гласнија нагађања да иза ове одлуке стоји политика, а не тужилачка логика, додатно је распламсала фотографија Младена Ненадића из кафане, на којој је у друштву блокадера, ректора Владана Ђокића, као и декана Саобраћајног факултета и некадашњег председника скупштине „Инфраструктуре железнице“ Небојше Бојовића, као и директора истог предузећа Милутина Милошевића.

Према доступним информацијама, Бојовић и Милошевић директно су учествовали у радовима на надстрешници, после трагедије поднели су оставке и до данас нису објаснили јавности шта се догодило — нити их је Младен Ненадић икада позвао да одговоре на та питања.

– На чињеницу да Ненадић није саслушао Бојовића и Милошевића није реаговала ни Загорка Доловaц. Оно што је посебно занимљиво јесте да за 16 година на челу Врховног јавног тужилаштва не постоји ниједан други пример да је Доловaц донела решење о супституцији и наложила да ЈТOК заступа оптужницу коју је подигло Више тужилаштво у Београду, и то пред Посебним одељењем за сузбијање корупције Вишег суда — где иначе поступа управо Више тужилаштво — осим у случају „надстрешница“.

Чињеница да је тужилац ВЈТ у Београду, који је водио читаву истрагу и који је подигао оптужницу, склоњен како би предмет био предат колеги из ЈТOК — који није потписао ниједну наредбу, нити је саслушао било ког окривљеног или сведока — за правнике је у потпуности неразумљива и буди озбиљну сумњу у разлоге због којих је овакав потез повучен.

– Управо због тога, овај случај све више делује као питање политике, а не правосуђа – закључује саговорник из врха српског правосуђа.

Курир