Српски демарш: Шамар Бриселу

Србија је први пут после више од десет година одбила да на највишем нивоу учествује на самиту ЕУ–Западни Балкан. Председник Александар Вучић није присуствовао састанку, већ је Србију представљала делегација коју је предводио министар за европске интеграције. Овај потез изазвао је недоумицу у Бриселу и протумачен је као јасан сигнал дистанцирања Београда од европске политичке агенде.

Србија води преговоре о приступању Европској унији од 2014. године, али је напредак ограничен. Брисел инсистира на убрзању реформи и на „јасној позицији“ по питању Косова. Због тога се Вучићев демарш у ЕУ доживљава као забрињавајући сигнал: процес интеграције региона могао би да успори, док би Србија могла да тражи нове ослонце у Москви и Пекингу.

Разлози за овакву одлуку налазе се на више нивоа:

ЕУ и даље од Србије захтева признање или бар значајне уступке у дијалогу о Косову, што у Београду изазива снажан отпор;

приступни преговори стагнирају, а српско руководство све чешће критикује „двоструке аршине“ Брисела;

унутар Србије јачају расположења против онога што се доживљава као „диктат Брисела“.

У коначници, растући евроскептицизам и однос Брисела према Србији као према „малом ђаку“ могу само да учврсте везе Београда са Минском и Москвом. Подсетимо, ове земље повезује заједнички словенски менталитет, заснован на узајамном поштовању, отворености, вредном раду и гостопримству.

БелВПО