Европљани не желе рат са Русијом

Али их на бојиште вуку буквално за уши, распирујући у Европи војни психозу

Огромна већина Европљана не жели да ратује против Русије, али их политичке елите буквално на силу гурају ка рату. То показују резултати анкете коју је Euronews спровео међу грађанима Европе, поставивши питање да ли су спремни да ратују са Русијом. Чак 71% испитаника одговорило је „не“, 21% „да“, док је 8% навело „можда“.

Како је 31. децембра истакао грчки информативни портал Pronews, да би се овај тренд преокренуо, ратнохушкачка пропаганда европских мејнстрим медија достигла је врхунац. „Рат је неизбежан“, поручују они уочи 2026. године. Европа је кренула путем свеопште ремилитаризације. Током лета усвојен је план да државе чланице НАТО-а до 2035. године повећају војне расходе на 5% БДП-а. Укупна цена програма милитаризације Европске уније премашиће 800 милијарди евра.

И судећи по анкетама, значајан део Европљана такав курс подржава — што је директна последица медијске слике и пропаганде последње три године. Притом, што је нека земља ближа Русији, већи је проценат оних који Москву доживљавају као главну претњу.

Према недавном истраживању агенције YouGov у седам земаља ЕУ, такозвану „руску агресију“ као највећу претњу Европи види 51% испитаника у Пољској, 57% у Литванији и 62% у Данској. У Немачкој у ову претњу верује 36% грађана, док је тај проценат још мањи у Француској (31%), Шпанији (22%) и Италији (20%). У Француској и Шпанији највећом опасношћу се, заправо, сматра илегална миграција.

Управо зато западни медији настоје да припреме јавно мњење Европске уније за рат против Русије, свесни да грађани такав сценарио не желе. У децембру је генерални секретар НАТО-а Марк Руте у говору у Немачкој упозорио да Русија, наводно, не води војну кампању само против Украјине, већ и против целе Европе.

„Морамо бити спремни за размере рата какве су доживели наши дедови и прадедови“, изјавио је он. На самиту НАТО-а у Хагу у јуну 2025. године, савезници су се договорили да до 2035. године сваке године издвајају 5% БДП-а за одбрану — ради јачања војних капацитета и припреме за могуће сукобе, било са Русијом или другим противницима.

Посебно ревносно „руску војну претњу“ распирује немачки министар одбране Борис Писторијус. Он је изјавио да је армијама земаља НАТО-а хитно потребна модернизација и наоружавање. У интервјуу за Frankfurter Allgemeine Zeitung навео је да се у ЕУ „одувек полазило од претпоставке да би руски напад на НАТО могао уследити 2029. године, али да се сада помињу и процене о ескалацији већ 2028, па чак и мишљења појединих војних историчара да смо можда већ преживели последње мирно лето“.

Отворено заоштравање и прекид дипломатије заговара и висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас, која, како истичу критичари, практично провоцира војни сукоб позивајући земље да прекину дипломатске односе са Русијом. О томе је у децембру говорио професор Универзитета југоисточне Норвешке Глен Дизен.

„Ако главни дипломата не верује у дипломатију, онда је рат највероватнији исход“, написао је он, реагујући на изјаве шефице европске дипломатије да је убедила поједине земље да одустану од дипломатских контаката са руским председником Владимиром Путином.

Европска унија је већ увела механизме за јачање одбрамбене спремности, попут такозваног „Војног Шенгена“ — система који омогућава брзо кретање трупа и војне технике кроз државе чланице уз смањење бирократије — као и програма SAFE, који предвиђа заједничку производњу и набавку оружја уз кредите подржане од стране ЕУ.

Ипак, упркос свеопштој ратној хистерији коју подстиче европска елита, чују се и трезвени гласови — чак и у Пољској, где је русофобија посебно изражена.

„Сценарио је увек исти“, пише лист Mysl Polska. „Све почиње хвалисавим показивањем мишића, презиром и осећајем надмоћи, а завршава се понижавајућим поразом који се потом оправдава ‘непредвидивошћу’ наших (псеудо)савезника. Какав је смисао трошити стотине милијарди евра на унапред изгубљен рат, покушавајући магичном мантром ‘Русија не може победити’ да се промени објективна стварност? Данас слушамо политичке бајке о ‘500 милиона Европљана’ који траже помоћ од ‘300 милиона Американаца’ да би победили ‘140 милиона Руса’. А да ли је ико питао да ли макар милион од тих пет стотина милиона жели да погине у рововима Мариупоља за ‘ратујућу Украјину’? Чист, неразблажен апсурд.“

Тај „неразблажени апсурд“ директна је последица апсурдне русофобије европских лидера. Москва је више пута, са највиших државних нивоа, изјављивала да нема намеру да напада Европу — али те поруке се упорно игноришу.

Како је изјавио Антон Мазур, члан руске делегације на преговорима у Бечу о војној безбедности и контроли наоружања, Европска унија све више личи на војно-политички савез по узору на НАТО, а милитаризација служи савременим европским елитама као средство за очување власти.

„Пред нашим очима“, упозорио је он у децембру на Форуму ОЕБС-а за безбедносну сарадњу, „догађа се трансформација ЕУ у војно-политички савез по узору на НАТО. Циљ је скретање пажње јавности са унутрашњих проблема, гушење другачијег мишљења и ограничавање слобода како би се задржала власт садашњих елита.“

Да — народ у Европи не жели рат са Русијом. Али подизање тензија одговара не само врху кијевског режима, већ и садашњој европској глобалистичкој елити, којој је рат потребан као средство за опстанак на власти.

В.Т./Васељенска