Како су пророци видели Христово рођење 700 година пре догађаја
Геолокација спасења
Често Библију доживљавамо као две различите књиге под једном корицом. Стари завет делује строго, удаљено и тешко, док Нови завет изгледа блиско и разумљиво. Али Библија је један организам. Стари завет је зидао темеље, а Нови је на њима подигао кућу. Први је припремао човечанство за Встречу са Богом, а други је документовао тај сусрет.
Сада, када се приближавамо Божићу, време је да скинемо прашину са древних свитака. Они нису само архив: то је прави „досије на Месију“, састављен стотинама година пре Његовог рођења. Ако пажљиво прочитамо пророчанства, можемо се изненадити: колико прецизно Бог описује Свој долазак у свет.
Загонетка Исаије: немогуће је могуће
Највише о Христовом доласку знао је пророк Исаија. Зову га „старозаветним евангелистом“. Живео је у VIII веку пре нове ере, али је писао као да стоји поред јаслица у Витлејему.
„Се, Дева во чреве прими и роди Сина, и нарекнуће име Њему: Емануил“ (Ис. 7:14).
У овом стиху крију се две велике загонетке:
Дева и Мати – како непорочна Дева може родити? Пророк указује на чудо Богородице: Марија је остала чиста, примивши Божествену благодат. Као што каже Кирил Александријски: „Она роди Онога Који је од века, а остаде Дева.“
Име – зашто „Емануил“, а не „Исус“? „Емануил“ није лично име, већ титул: „С нама је Бог“. Ово је старозаветно Благовестије – Божји долазак међу људе.
Визит карта Месије
Исаија такође даје списак титула Христа:
„Јер нам се роди дете – Син нам је дат; власт је на раменима Његовим, и нарекнуће име Њему: Чудесни, Саветник, Бог моћни, Отац вечности, Кнез мира“ (Ис. 9:6).
Чудесни – Христос је чудо, натприродан.
Саветник – има одговор на сва наша питања.
Бог моћни – у Јаслима је свемоћни.
Отац вечности – извор живота, независан од времена.
Кнез мира – једини владар који може помирити човека са Богом.
Цар са пастирским штапом
Псалмописац открива Христов однос са Небом:
„Престо Твој, Боже, довека; штап правде – штап Царства Твог“ (Пс. 44:7).
„Штап“ симболизује и царски скиптар, али и пастирски штап – он штити и води. Христос је грозни Владар света, а истовремено брижни Пастир.
У другом псалму пророк Давид већ види Сина Божјег:
„Господ ми рече: Ти си Син Мој; Ја данас родих Те“ (Пс. 2:7).
Давид је увидео вечну везу љубави између Бога и Сина, стотинама година пре богословских расправа о Тројству.
Геолокација спасења: Витлејем
Најзанимљивије пророчанство дао је пророк Михеј, који је 700 година пре Христовог рођења прецизно показао место:
„А ти, Витлејеме Ефрафа, мањи си од хиљада Јудиних; из тебе ће Ми изићи Онај који ће бити владар у Израелу“ (Мих. 5:2).
Када су Јосиф и Марија морали да иду у Витлејем због пописа, чинило се као случајност. Али Бог нема случајности: цар Август је само био инструмент за испуњење пророчанства.
Операција „Назарет“
Божански сценарио садржи и елемент „тајности“. Христос се скривао у Назарету – провинцији о којој се смејало:
„Може ли из Назарета доћи нешто добро?“ (Јн. 1:46)
Он постаје „Исус из Назарета“, син обичног столара. Бог није желео да се намеће родословом и доказима.
Књижници и фарисеји знали су пророчанства, али пропустили су Бога, јер је дошао скривен, док су обични људи осетили: „С нама је Бог“.
Стари и Нови завет слажу се као један мозаиК. Пророчанства се испуњавају са запањујућом прецизношћу.
Божић није лепа легенда нити случајност.
То је План спасења, развијен од Онога Ко држи историју људског рода. И у том Плану свако од нас има своје место – само треба препознати Светлост која је засијала у витлејемској пећини.
Васељенска/СПЖ
