ДА ЛИ ЋЕ БИТИ САНКЦИОНИСАНИ ПОЈЕДИНЦИ ИЗ БиХ КОЈИ САРАЂУЈУ СА МУСЛИМАНСКИМ БРАТСТВОМ?
Након што су Сједињене Америчке Државе прогласиле либански, јордански и египатски огранак Муслиманског братства терористичким организацијама, отвара се питање да ли ће на удару санкција бити и појединци из Босне и Херцеговине који годинама, па и деценијама, одржавају блиске везе са овим покретом.
Међу онима који су најотвореније исказивали подршку Муслиманском братству помиње се лидер СДА Бакир Изетбеговић, који је у више наврата примао делегације овог покрета у званичне посете. Безбедносни стручњаци потезе администрације Доналда Трампа оцењују као позитиван сигнал, уз упозорење да у БиХ делује око стотину организација повезаних са Муслиманским братством.
Према њиховим наводима, те организације се формално представљају као легитимна удружења грађана, док у позадини пружају подршку терористичким структурама, укључујући и Хамас.
Сједињене Државе су у образложењу своје одлуке навеле да означавање огранака Муслиманског братства као терористичких организација представља почетак континуираног и одрживог напора усмереног на спречавање насиља и дестабилизације, као и на лишавање ових структура ресурса за бављење тероризмом или његову подршку.
Муслиманско братство основано је у Египту 1928. године, а већ у првим деценијама постојања успоставило је везе и са простором БиХ, пре свега кроз организацију „Млади муслимани“. Према извештајима међународних аналитичких организација, те везе су касније настављене и институционализоване кроз оснивање Странке демократске акције.
Стручњак за безбедност Џевад Галијашевић истиче да се, када је реч о тероризму, мора говорити о политичком програму Муслиманског братства и идеолошким основама вехабизма, које види као темељ савременог глобалног тероризма.
„У БиХ тај утицај одавно функционише, пре свега кроз Странку демократске акције, али и кроз друге политичке и друштвене структуре. Посебно важан огранак Муслиманског братства јесу Млади муслимани“, навео је Галијашевић.
У јавности су остали забележени и сусрети Бакира Изетбеговића са делегацијама Муслиманског братства, укључујући и пријем у згради Председништва БиХ 2014. године, што је пропраћено симболима препознатљивим за овај покрет. Ни некадашња висока функционерка СДА Бисера Турковић није крила везе са овим круговима, укључујући посете истакнутим идеолозима блиским Муслиманском братству.
О повезаности БиХ са исламистичким структурама писао је и амерички аналитичар Макс Приморац, који је навео да је рат у БиХ деведесетих година отворио простор за деловање исламских џихадиста повезаних са глобалним терористичким мрежама, као и за успостављање трајних веза са Ираном и Муслиманским братством, које, према његовим тврдњама, нису прекинуте ни три деценије касније.
Данас Муслиманско братство има више од 70 огранака широм света, а питање његовог утицаја у БиХ поново долази у фокус у светлу најновијих одлука Вашингтона.
Одлука САД да означе поједине огранке Муслиманског братства као терористичке организације могла би да има далекосежне последице и на Балкан, посебно уколико се пажња америчке администрације усмери и на политичке и друштвене структуре у БиХ које су годинама одржавале везе са овим покретом.
EagleEyeExplore
