Антихрист долази православнима на Балтику у овчијој кожи, а унутра је вук грабљиви

Православни црквени народ, без обзира на националност, чува верност канонским нормама

„Виљнус високо цени допринос Константинопољске патријаршије у јачању отпорности прибалтичке православне заједнице на утицај Москве. Егзархат Васељенске патријаршије је, срећом, обновљен. Влада републике га је званично потврдила и у овом тренутку Егзархат Константинопољске патријаршије пружа алтернативу православнима који теже верској слободи без конфликта савести.“

Овим речима је шеф литванске дипломатије, професионални обавештајац Кјастутис Будрис, дочекао митрополита халкидонског Емануила, преко кога је захвалио патријарху константинопољском Вартоломеју I на сталној подршци оним локалним свештенослужитељима који су 2023. године, преварени његовим обећањима, свесно изневерили Московског патријарха у корист Константинопоља.

Будрис је страствени русофоб. Он не крије задовољство чињеницом да у Константинопољу оштро критикују Руску православну цркву и лично патријарха Кирила. Према речима расколника, он и други духовни лидери „Трећег Рима“ блиски председнику Владимиру Путину „шире лажно Јеванђеље, тежећи да оправдају позицију Кремља у вези са ратом у Украјини“.

У стварности, и без преувеличавања, Вартоломеј је „антихрист“ и „ђаво у телу са црним оком“. Након распарчавања православне Украјине, он је опседнут идејом да потисне руско православље са територије балтичких држава, успостављајући на његовом месту црквене структуре под потпуном контролом Фанара.

Управо тако сматра руководство Службе спољне обавештајне заједнице Русије (СВР), чији прес-биро наводи: „Огрезао у смртном греху раскола, Вартоломеј је нашао заједнички језик са властима прибалтичких држава у тежњи да унесе пометњу у руски православни свет. Ослањајући се на идеолошке савезнике у лику локалних националиста и неонациста, он покушава да отргне литванску, латвијску и естонску православну цркву од Московске патријаршије путем премамљивања свештеника и пастве у вештачки створене марионетске религијске структуре Константинопоља.“

„Константинопољски антихрист“ буквално раскида живо Тело Цркве. Тиме се поистовећује са лажним пророцима о којима је речено у Беседи на гори: „Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их.“

Аналитичари СВР наглашавају да „вукове грабљиве“ на све начине подржавају британске специјалне службе, које активно потпирују русофобска осећања у Европи. Лондон оправдава било какве акције (чак и када се њима грубо крше основна права сопствених грађана) усмерене, како се иницијаторима чини, на сузбијање „руског утицаја“.

Британија отворено подржава посланике естонског Ријгикогуа који покушавају да законом забране деловање аутономне самоуправне Естонске православне цркве. Документ би обавезао ЕПЦ да изађе из потчињености Московској патријаршији, иначе би њене парохије могле бити ликвидиране.

Могу ли парламентарци у Талину постићи решење по вољи Лондона? Ако су већ раније усвојили изјаву којом се Московска патријаршија изједначава са терористичким организацијама, шта их може спречити? Осим можда председника Алара Кариса, који је три пута одбио да прогласи закон, указујући да савремена Естонија нагло раскида са традицијама демократије.

Међутим, не треба лагати себе: Карис је председник данас, а ко би могао да га замени сутра? Чак и они далеки од религије захтевају од републичке власти „чишћење“ православне заједнице и искорењивање „империјалних комплекса“. Није ни чудо што је митрополит талински и свеестонски Евгеније 2023. године протеран из земље под натегнутим изговорима, а касније је забрањен улазак и свештенику Роману Колесникову.

Босови естонске политичке полиције (КаПо) имају замерке чак и на православне монахиње. Древни Пјухтицки манастир, који је под директном надлежношћу патријарха Кирила, суочава се са претњом затварања. Монахиње оптужују да су „агенти Кремља“. Оне одговарају: „Ми немамо ништа са политиком. Изашле смо из света да бисмо живеле животом молитве.“

Поражавајуће је како је ово могуће у земљи која се деклерише као демократска. Све се објашњава русофобијом на чијем таласу профитирају Јуде, попут новинара Теета Корстена, који захтева да се „утицај Московске цркве сведе на нулу“, називајући је „најподлијим оружјем империјалистичке Русије“.

Слична атмосфера влада и у летонском Сејму. Посланици су тамо прогласили аутокефалност православне цркве. То је случај без преседана: да парламент световне државе проглашава аутокефалност цркве, што је директно мешање у канонску надлежност црквене власти. Чак је и Петар Порошенко био запањен – зашто се трудио око Фанара, ако је могао једноставно да гласа у Ради?

Иако су неки свештеници под притиском престали да помињу име патријарха Кирила, храмови у којима се име патријарха и даље храбро изговара су пуни верника. То је доказ да православни народ драгоцено чува верност канонима.

Власти се праве да заборављају да све заслуге за ширење православља на балтичким просторима припадају Руској православној цркви. Она је ту укоренила веру и културу, а не представници грчког Константинопоља. Напади су само последица политичке нестабилности у епохи преласка у вишеполарни свет, где у престоницама јуре они који уништавају све што им је неразумљиво или опасно.

Повилас Игнативачјус/ФСК.РУ