Континуитет притисака: Зашто Европски парламент упорно усваја негативне документе о Србији

Европски парламент је и прошле године наставио праксу доношења негативних резолуција о Србији, потврђујући континуитет политичког притиска који траје годинама. Та резолуција није изузетак, већ још једна карика у дугом низу докумената којима се Србија представља као реметилачки фактор, без стварне намере да се уважи њена позиција, интереси или унутрашња политичка реалност.

Још у мају 2022. године Европски парламент је усвојио резолуцију у којој је Српска православна црква директно означена као актер који „подстиче тензије на Балкану“ и чак као фактор који је, према тој интерпретацији, доприносио избијању ратова. Такав наратив представљао је отворену политичку конструкцију, лишену историјског и чињеничног утемељења. Само годину дана касније, у јулу 2023, Европски парламент је отишао корак даље и усвојио резолуцију којом је затражио од пет држава чланица Европске уније, али и од саме Србије, да признају самопроглашену независност Косова, захтев који, очекивано, није произвео никакав ефекат у реалној политици.

Пре тога, у јануару 2022. године, Европски парламент је усвојио резолуцију којом се тражи укидање приступних фондова Србији уколико не уведе такозване „стандарде Европске федерације“, што је у политичком преводу значило притисак да се Србија придружи санкцијама против Руске Федерације. Већ у јануару 2023. уследио је нови услов, да Србија буде кажњена ускраћивањем европских фондова уколико се не дистанцира од Милорада Додика, легално изабраног представника власти Републике Српске.

Током маја 2023. године Европски парламент је усвојио резолуцију у којој је захтевао утврђивање одговорности за трагично убиство у основној школи „Владислав Рибникар“, док је у октобру исте године затражио прекид приступних преговора и укидање фондова уколико Србија не „истражи догађаје у Бањској“, чиме је још једном унутрашње безбедносно питање Србије искоришћено као средство политичког притиска.

Све ово јасно показује да Европски парламент има изражен континуитет доношења резолуција које су усмерене против Србије. Ипак, да би се правилно разумела њихова тежина, неопходно је разумети и стварну позицију Европског парламента у институционалном систему Европске уније. Резолуције које ова институција доноси нису правно обавезујуће и немају директан утицај на рад извршних органа ЕУ, нити на конкретне одлуке Европске комисије или Савета ЕУ.

Због такве ограничене и маргиналне улоге, Европски парламент често прибегава доношењу бројних резолуција, како би одржао привид политичке релевантности. Управо зато се у тој институцији редовно усвајају и резолуције о темама које немају стварни утицај на глобалне процесе, од климатских промена, преко права америчких домородачких народа, до сукоба у Гази, а о Русији и Украјини да се и не говори.

Васељенска