Од сиромашног до богатог југа Србије: Нове болнице, путеви, пруге и инвестиције

Југ Србије је током претходне деценије и више обухваћен је бројним великим државним пројектима, пре свега у здравству, саобраћају, енергетици и локалној инфраструктури. Највећи део улагања усмерен је ка Нишу, али су значајни пројекти реализовани и у Лесковцу, Врању, Прокупљу и Пироту, као и у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи.

Ниш је постао главно инфраструктурно чвориште југа Србије. Нови Клинички центар, отворен 2017. године, представља једно од најзначајнијих улагања у здравство овог дела земље, а у његово даље опремање и унапређење уложена су додатна средства.

Улагано је и у аеродром „Константин Велики“, док је Ниш добио и Научно-технолошки парк, са циљем развоја ИТ сектора, стартапа и иновативних компанија.

Посебно место заузимају саобраћајни пројекти. Ауто-пут Ниш–Мердаре, односно „Ауто-пут мира“, требало би да повеже Ниш са Топлицом и даље са Мердаром, док модернизација пруге Ниш–Димитровград треба да побољша везу са Бугарском и европском железничком мрежом.

Лесковац је добио велика улагања у реконструкцију Опште болнице, изградњу стадиона „Дубочица“ и систем за пречишћавање отпадних вода. Врање је, поред улагања у здравство, било један од примера привлачења страних инвеститора и отварања нових радних места.

У Прокупљу се издваја изградња и опремање нове Опште болнице, док је тај град са Нишем директно повезан и кроз пројекат ауто-пута Ниш–Мердаре.

Пирот је обухваћен модернизацијом пруге Ниш–Димитровград, реконструкцијом болнице и улагањем у нови мултифункционални културни центар.

Посебна пажња усмеравана је и ка Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, где су средства улагана у локалне путеве, водоводну и канализациону инфраструктуру, школе, пољопривреду и привреду.

Слика, међутим, није једноставна. Део инвестиција финансиран је комбинацијом новца из републичког буџета, европских фондова, међународних кредита, локалних самоуправа и приватног капитала. Истовремено, остаје велико питање да ли инфраструктурни пројекти сами могу да зауставе економско и демографско пражњење југа Србије.

Једно је, ипак, неспорно: од 2012. године југ Србије добио је велики инвестициони замах – нове и реконструисане болнице, важне саобраћајнице, модернизовану инфраструктуру и нове објекте намењене науци, технологији, култури и пословању.

Положен је тако најважнији тест: све то донеће више послова, веће плате, боље јавне услуге и оно што је за југ Србије можда најважније – разлог да људи остану.

Политика