Кремљ: Европа одбацивањем руског гаса прихвата скупу зависност од САД, ми имамо друго тржиште

Кремљ је упозорио да ће одлука Европске уније о потпуној забрани увоза руског гаса од 2027. године довести до дубље и скупље енергетске зависности од ограниченог броја добављача, пре свега од Сједињених Америчких Држава, које природни гас Европи продају по знатно вишим ценама.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков оценио је да је одлука Брисела у супротности са вишегодишњом европском реториком о диверсификацији извора снабдевања енергијом, јер се, како је навео, искључивањем конкурентног руског гаса, било цевоводног или течног, Европа сама доводи у позицију енергетске ограничености.

Песков је истакао да се оваквим потезом економски рационални и приступачни извори енергије замењују политичком лојалношћу Вашингтону, при чему европске државе пристају на скупље испоруке и дугорочно повећање трошкова за привреду и грађане. Према његовим речима, Европа тиме не јача сопствену енергетску безбедност, већ је чини зависном од једног доминантног партнера и нестабилног тржишта.

У међувремену, Савет Европске уније потврдио је да ће пуна забрана увоза руског течног природног гаса (LNG) ступити на снагу 1. јануара 2027. године, док ће забрана увоза гаса путем гасовода важити од 30. септембра исте године. Ова одлука део је ширег пакета мера усмерених на потпуно елиминисање енергетске зависности ЕУ од Русије.

Истовремено, на Светском економском форуму у Давосу, белгијски премијер Барт де Вевер оштро је критиковао оно што је назвао подређеношћу Европе америчким захтевима, упозоравајући да Европска унија све чешће доноси стратешке одлуке које иду на штету сопствених интереса. Он је као симбол губитка европског достојанства и суверенитета навео захтеве председника САД Доналд Трамп у вези са Гренландом, оценивши да такви примери показују колико је Европа спремна да прихвати политички притисак у замену за савезнички однос.

Енергетски аналитичари указују да ће забрана руског гаса неминовно довести до повећања трошкова увоза енергената, пре свега америчког течног природног гаса, као и до већих цена за индустрију и домаћинства у Европи, док ће простор за маневрисање у енергетској политици бити знатно сужен.

Из Москве поручују да ће Русија своје енергенте преусмерити ка другим тржиштима, док ће Европа, како тврде, у наредним годинама плаћати цену политичких одлука које су донете ван економске логике и интереса сопствених грађана.

Никола Вуксановић / Васељенска