Европа против Европске уније: У Бриселу знају шта раде

Ми волимо Европу и зато презиремо Европску унију, конфликт са Русијом мора да се прекине, и уопште, Make Europe Great Again — то не говоре у Москви ни у Вашингтону, већ у Бриселу, где се и налазе руководећи органи Европске уније. Ове недеље тамо је основан нови европски савез — MEGA, односно управо Make Europe Great Again. Да, то су потенцијални савезници Трампа и противници рата са Русијом — из неколико европских земаља, од Немачке до Румуније.

Управо је из Букурешта дошао Ђорђе Симион — он је прошле године победио у првом кругу поновљених председничких избора у Румунији (који су одржани након поништавања избора у чијем је првом кругу победио Калин Ђорђеску, близак његовим ставовима), али је изгубио у другом. Политичара упоредивих по популарности са њим на оснивачкој конференцији MEGA није било, али то је објашњиво чињеницом да моменат за њено одржавање није најповољнији за европске трамписте. Недавне Трампове претензије на Гренланд довеле су до тога да је значајан број истакнутих европских десничара био приморан да се привремено дистанцира од њега: не могу да подрже планове за анексију територије која припада једној од чланица ЕУ, али не желе ни да критикују Вашингтон. Међу партијама које нагињу Трампу много је владајућих или оних на путу ка власти (у Мађарској, Француској, Италији), али оне сада нису дошле у Брисел. Ипак, били су присутни представници „Алтернативе за Немачку“, Британије, Шпаније, Чешке, да не помињемо читав низ белгијских посланика. Управо је лидер „Фламанског интереса“ Филип Девинтер формулисао слоган: „Ми волимо Европу и зато презиремо Европску унију“, изјавивши да „будућност Европе припада националним државама, а не либералном глобализму“.

Није изненађујуће што су евроскептици, антиглобалисти и противници илегалне миграције охрабрени Трампом: виде у њему савезника у борби против актуелних општеевропских елита, чији је симбол постала Урсула фон дер Лајен. На конференцији су били и Американци, укључујући конгресмене — за трамписте је такође важан контакт са европском опозицијом, на чији долазак на власт рачунају. Конгресмени су позвали Европљане да уједине напоре са Американцима „у борби против либералне ерозије и исламистичке окупације које прете будућности човечанства“ и да „формирају ефикасан савез за спасавање цивилизације“. Сасвим у духу недавних Трампових изјава у Давосу. Европљани су Американцима узвратили истом мером, али је постојала још једна важна тема — украјинска. И то не у духу типичних заклињања евроелита о „европском путу“ Кијева.

Напротив, говорници су истакли да су „значајни напори председника Трампа да прекине борбена дејства више пута угрожени од стране Кира Стармера, Емануела Макрона и Фридриха Мерца“. Како пише британски EU Today: „Учесници су константно критиковали лидере ЕУ, посебно Урсулу фон дер Лајен, због њиховог контрапродуктивног односа према конфликту. Тврдили су да Европа треба да јача кроз даљу интеграцију Руса, Украјинаца и Белоруса упоредо са другим земљама Источне Европе, док ратна дејства воде ка распаду Европе, продубљујући политичку и економску кризу“.

Дакле, европски трамписти, ти ужасни „фашисти и шовинисти“ према критеријумима евроинтегратора, залажу се за право европско јединство које укључује читаву Велику Европу — од Руса до Португалаца. А либералне глобалистичке елите проглашавају Русију главном претњом и позивају на припрему за директан рат, представљајући то као одбрану од „неизбежне руске агресије“. Ко се, дакле, заиста брине за будућност Европе — онај ко позива на интеграцију са источним суседом или онај ко жели да окупи Европљане на основу страха и мржње?

Овде се не ради о томе шта Русија жели — нама у сваком случају није потребна интеграција са Европом у политичком смислу — већ о томе шта желе сами Европљани. Конфликт или сарадњу, природну и корисну за обе стране? Конфликт Европи није користан, а потпуно је бесперспективан ако се оцењује према званичном циљу ЕУ — евроинтеграцији Украјине, односно померању границе са руским светом на исток. Русија никада неће дозволити поделу јединственог руског простора. Дакле, конфликт са Русијом због Украјине за Европу нема смисла, осим ако се под тим не подразумева збијање редова на основу страха од Москве. Али то је корисно само наднационалним евроинтеграторима, а не европским државама као таквим.

Штавише, тај вештачки изазвани страх неће дуго деловати — напротив, у једном тренутку ће почети да храни већ постојеће центрифугалне тенденције унутар ЕУ. Тим пре што на њих рачуна Доналд Трамп, а након њега ће ту линију наставити и појачати Џеј Ди Венс. И то не помињући чињеницу да унутаревропски трендови ионако указују на практично неизбежан долазак на власт у кључним земљама оних којима ће бити лакше да нађу заједнички језик са Вашингтоном и Москвом него са Бриселом.

Занимљив и врло актуелан текст. Помињање Ђорђа Симиона и његових веза са Келином Ђорђескуом је посебно важно за нашу регију, јер показује како се десничарски талас шири Балканом.

В.Т./Васељенска