СВАКО ИМА СВОЈЕ ВЛАДАРЕ И СПОМЕНИКЕ: Сарајево враћа обиљежје аустроугарском престолонасљеднику Францу Фердинду!
Сарајево ће вратити споменик аустроугарском престолонасљеднику Францу Фердинанду и његовој супрузи Софији Чотек. Споменик ће се налазити на простору Латинске ћуприје.
То је одлучило тамошње градско вијеће, на иницијативу Странке за Босну и Херцеговину. Споменик се тамо налазио до 1919. године, након чега је уклоњен и уништен.
Подсјетимо, Франца Фердинанда и Софију убио је 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип у том граду. Како је наведено у иницијативи, дјелови оригиналног споменика још постоје али су расути – дио је изложен у Музеју Сарајева, а преостала два су у Требињу и на Кобиљој Глави.
Портал Аналитика
„Знање је сила, знање је моћ – учите децо, дан и ноћ !
У „Маладој Босни“ било је и муслимана а одабир је пао да атентатор
буде Гврило Принцип. Иначе Аустрија није била тако фина како је
„наши малограђани“ замишљају. Мађари који су перципирали у
власти, због „аустриске културе и лепоте“, дигли су устанак на коме су
учествовали и Срби. То су крваво платили а и 30. хиљада Срба је
изгубило главу на аустриском пању.
Сремче, Гујо Љута,
Напиши који ти је то устанак „на коме су учествовали и Срби. То су крваво платили а и 30. хиљада Срба је
изгубило главу на аустриском пању“.
Илија, драго ми је да сте заинтересовани за мој текст. Пишем
скраћено јер људи избегавају дуже текстове и – желим вам свако
добро !
Мађарска револуција(буна) 1848.имала је првенствено карактер
мађарске борбе за самосталност и независну државу. Три дана
после масовних демонстрација у Бечу, револуција је захватила
Будимпешту, а потом се проширила на целу тадашњу Краљевину
Угарску. Уз помоћ Руског цара, аустријске трупе угушиле су овај револуционарни покрет у августу 1849. Вођа ове револуције је био
Лајош Кошут. Револуција је почела у Пешти, 15. марта предвођена
групом студената на челу са Петефи Шандором. Та група је кренула
из кафане „Пилвакс“, да би тражила ослобађање политичких
затвореника. То је подстакло масовне протесте на улицама
Пеште. Устаници су ослободили политичке затворенике у
Пешти, упутили народу проглас да се укину феудална давања
(у то време још на снази у Угарској) и формирали Комитет
народног спаса који је преузео сву власт у Пешти, укинуо
цензуру штампе и формирао националну гарду (од грађана
и сељака), којима се прикључио и извстан број Срба. Револуција
се проширила и на друге мађарске градове и захватила
„немађарске народе“(!). Сељаци су почели да иступају са
захтевом за поделу велепоседничке земље. У исто време,
угарски сабор штампа захтев са 12 тачака који се упућује у
Беч. У њему се захтева већа власт сабора (парламента),
укидање кметства, повратак угарских војника у домовину.
Хабзбуршки двор под великим притиском револуције у Бечу
и устанка у Италији, прихвата услове. Мађари овим чином
иако не добијају независну државу, добијају владу коју
именује њихов сабор, велика овлашћења сабора и
ограничавање царске власти везано за сазивање и
распуштање сабора. Лајош Кошут је избегао у Америку где
је дочекан као „Велики херој мађарског народа“ а већ годину
дана касније када су се Американци договорили са Бечким
двором, проглашен је за авантуристу и хохштаплера. Он и
његова породица завршили су у беди. Изв. „Енциклопедиски
лексикон знања“, том пети; чувени мађарски писац, светски
класик, Лајош Зилахи – „Буна“