Тензије на Хималајима: Зашто Кина премешта своје бомбардере ближе Индији

Команда кинеске армије дислоцирала је неколико бомбардера Н-6 ближе Индији. Пекинг и даље врши притисак на Њу Делхи, док Индија неће да се повуче и припрема ловце Су-30 и француске „Рафале“. Амбасадор Кине у Њу Делхију изјавио је да је Пекинг привржен споразуму о деескалацији која је постигнута на преговорима у Москви, пише „Независима газета“.

Информација о летовима кинеских авиона до могућих бојишта заснива се на фото- и видео-материјалу који је објавила регионална команда Народноослободилачке армије Кине. Амерички часопис „Милитари воч магазин“ тврди да Н-6 може да обезбеди предност кинеској војсци у случају сукоба у планинском реону Ладаха.

Кина има 720 авиона тог типа, али се већина налази на аеродромима на морској обали, односно тамо где су активни ратна морнарица и ратно ваздухопловство Америке и њених савезника. А на Хималајима, како у Кини, тако и у Индији, мало је војних ваздушних база, тако да ови бомбардери нагло мењају однос снага у корист Пекинга.

Научни сарадник на Институту за Далеки исток Руске академије наука Василиј Кашин рекао је за часопис „Независима газета“ да је „Н-6 бомбардер далеког домета који су Кинези направили на основу старог совјетског авиона Ту-16, али су га доста преправили и ставили му нов мотор руске производње. Захваљујући овим променама Н-6 је повећао свој домет. Авион има нову електронику и може да понесе шест крстарећих ракета. Ракете су направљене на основу совјетских ракета Х-55, које су Кинези успели да набаве у Украјини почетком 2000-их година“ и копирају их.
Бомбардер не мора да се налази на Тибету да би напао Индију. Он има радијус већи од три хиљаде километара, док ракете лете на две хиљаде километара. Ако су их пребацили на Тибет или Јужни Синкјанг, онда је то пре свега урађено као део вежбе у условима велике надморске висине или у циљу демонстрације силе, објаснио је Кашин.

Што се тиче Су-30 и француских „Рафала“, то су најсавременији индијски авиони који се могу користити у случају напада, закључио је експерт.

Међутим, Кина се не спрема само за ратовање у ваздуху. Како наводи агенција Ројтерс, кинески војници развлаче оптичке каблове ка својим положајима поред језера Пангон, где је скоро дошло до сукоба две војске. Високи индијски званичник изјавио је за лист да ће оптички каблови омогућити квалитетну везу, док индијска војска користи радио везу.

Ако се сумирају изјаве западних и индијских медија, долази се до закључка да се атмосфера на граници загрева.

Кинеска државна телевизија „ЦГТН“ наводи да су почетком септембра министри иностраних послова Кине и Индије, Ванг Ји и Субрамањам Џаишанкар, на конференцији у Москви постигли договор о раздвајању трупа и смањењу тензија. Према договору, разједињење трупа би требало да буде „што је пре могуће“. Војници морају да буду у комуникацији, али да се држе на одстојању.

Ванг и Џаишанкар су се обавезали да користе механизме координације на граници који су постављени још 2003. и 2012. године. А када им услови дозволе стране ће убрзати процедуру стварања нових мера поверења.

Ванг је подвукао да је време да се стане на пут провокацијама, као што су гранатирање и нарушавање преузетих обавеза. Џаишанкар је рекао да је Индија спремна да разговара са Кином по питању границе. Важно је да то питање не утиче на сарадњу сила на другим пољима.

Јасно је да ниједна страна није спремна за територијалне уступке. Као потврда томе да рат никоме није потребан је и инцидент који се догодио. Петорица индијских грађана, становника државе Аруначал Прадеш, нашли су се на кинеској земљи и били су приведени. Проблем је био сложенији због две околности. Прво, Пекинг не признаје државу Аруначал Прадеш, већ је сматра делом Тибета. Друго, Индијци су говорили да су ловци, док су их Кинези називали извиђачима. На крају су Индијци били ослобођени и предати властима њихове земље.

Спутњик